KRIMINALCI SVE ČEŠĆE VRBUJU DECU ZA NAJPRLJAVIJE POSLOVE: Stručnjaci otkrili kako maloletnike uvlače u kriminal - "Koriste ih jer znaju da će blaže odgovarati"

Broj krivičnih prijava protiv maloletnih učinilaca u Srbiji raste, a posebno zabrinjava činjenica da se najmlađi sve češće pojavljuju u slučajevima nasilja, iznuda i drugih teških krivičnih dela. Prema podacima objavljenim u julu, tokom 2025. godine protiv maloletnih učinilaca podnete su 2.743 krivične prijave, dok je za izricanje krivičnih sankcija podneto 1.993 predloga. Sankcije su na kraju izrečene prema 1.495 maloletnika.

Jasna Janković objašnjava da se maloletnički kriminal najčešće vezuje za imovinska krivična dela, ali da se ona neretko povezuju i sa mnogo težim oblicima kriminala.

- Što se tiče strukture maloletničkog kriminala, u principu su najzastupljenija imovinska krivična dela, krađa i teška krađa, s tim što se ona kasnije povezuju i sa nasiljem u smislu razbojništva, teških telesnih povreda, a neretko, nažalost, i ubistava. Što se tiče maloletnika, klasifikovala bih ih u tri grupe. Kod nas je granica krivične odgovornosti 14 godina, nakon toga imamo mlađe maloletnike od 14 do 16 i starije maloletnike od 16 do 18 godina - navela je Janković.

Ona ističe da sistem sankcionisanja maloletnika ostavlja prostor za pitanje da li su mere dovoljno delotvorne, naročito kada se uzme u obzir težina pojedinih dela.

- Ono što njima ostavlja prostora da prave krivična dela jesu jako niske sankcije koje podrazumevaju vaspitne mere, a u težim slučajevima slanje u vaspitno-popravne ustanove i neki pojačan nadzor. Ali to nije ništa toliko drastično u odnosu na njihova dela koja čine. Tako da, nažalost, imamo porast poslednjih nekoliko godina maloletničkog kriminaliteta. Ne drastično, ali nažalost raste. Smatram da prevencija kroz institucije, na prvom mestu kroz Centar za socijalni rad, treba da bude osnova, a sve to naravno polazi iz kuće, odnosno od roditelja, porodice i rada sa decom - rekla je kriminolog.

O korišćenju maloletnika u kriminalne svrhe

Posebno pitanje otvoreno je oko granice krivične odgovornosti od 14 godina. Jovanka Zečević smatra da je reč o izuzetno složenom problemu.

- Kada kažete 14 godina, to je zaista dete i vi sad imate u glavi pitanje njegove uopšte sposobnosti da shvati značaj dela i stepen razvoja maloletnog lica sa 14 godina. A sa druge strane, očajni smo kad shvatimo da su sa 14 godina počinjena takva dela i onda se pitamo gde smo mi svi tu, gde smo mi kao ljudi, šta smo mi tu propustili i kao ljudi, i kao prijatelji, kao komšije, kao vaspitači, učitelji ili profesori. Negde postoji ozbiljan problem i u društvu i uopšte u načinu na koji deca danas provode vreme - rekla je Zečević.

Ona upozorava da se deca sve više povlače u virtuelni svet, dok komunikacija sa roditeljima, ali i među vršnjacima, postaje sve slabija.

- Ta količina nemanja komunikacije među decom, a da ne govorimo o komunikaciji roditelja sa decom, dovela je, ja mislim, do toga da su oni potpuno u jednom iracionalnom svetu, gde zapravo kroz igrice i raznorazne druge klipove, odnosno ono što gledaju, dolaze u potpuno bezumlje gde nisu ni svesni opasnosti onoga što rade. Ne znam ni sama šta da kažem - da li je granica od 14 godina prava granica - navela je advokat.

Prema njenim rečima, posebno je opasno kada maloletnike za kriminal koriste punoletne osobe, upravo zbog toga što računaju na blaži tretman koji važi za decu.

- Mnoge moje kolege se zalažu da se ta granica pomeri. Da li će pomeranje te granice nešto da promeni, priznajem da ne znam. Uopšte nisam sigurna, niti bih smela da kažem da treba da stavimo da je odgovornost sa 12 godina. Uopšte ne mislim da će to doprineti manjem broju krivičnih dela, jer imate veliki broj punoletnih lica koja koriste maloletna lica da se bave raznim kriminalom jer znaju da neće da odgovaraju. I to je nešto gde vi apsolutno imate situaciju da maloletno lice juri u policiju da prijavi da je nešto uradilo i da potpiše potvrdu. Ja budem u šoku, a što je najgore, i roditelj sa njim krene. Gde su ti ljudi, gde im je svest? - upozorila je Zečević.

Dodala je da se maloletnici posebno često koriste u distribuciji droge.

- Najviše ih imate u drogi. Oni najviše prodaju drogu za punoletna lica - rekla je advokat.

Društvene mreže normalizuju nasilje?

Kriminolog Jasna Janković posebno je upozorila na uticaj društvenih mreža, na kojima deca svakodnevno mogu da naiđu na sadržaje koji prikazuju nasilje, kriminal i ponašanje koje se predstavlja kao poželjno.

- Deca jesu predmet zloupotrebe, naročito u poslednje vreme. Nažalost, imamo i seksualne zloupotrebe dece preko društvenih mreža, što je takođe jako zastupljeno. To su deca iz problematičnih porodica, uglavnom deca koja su zapostavljena od svojih roditelja, koja trpe određeno zanemarivanje ili čak nasilje, deca koja se iz nekog razloga osećaju zapostavljeno ili ugroženo, pa gledaju da se istaknu na neki pogrešan način - rekla je Janković.

Ona smatra da deca zbog svoje nezrelosti često nisu sposobna da sagledaju posledice ponašanja koje kopiraju sa interneta.

- Nažalost, njihov mentalni sklop nije dovoljno zreo da znaju da je to nešto pogrešno. Što se tiče društvenih mreža, na njih bih poseban akcenat stavila iz razloga što tu imamo normalizaciju nasilja. Po ceo dan im je dostupno da gledaju klipove na kojima se vrši nasilje, čak se to snima i objavljuje i negde se predstavlja kao normalno. Kada vide koliki je hajp oko toga, koliko ima pregleda i svega, oni smatraju da je to nešto dobro. Kod dece imamo problem imitacije, odnosno kopiranja takvog ponašanja i tu, nažalost, dolazi do ozbiljnog problema - objasnila je kriminolog.

Janković je upozorila i da mediji imaju ogromnu odgovornost, jer mogu da budu važno sredstvo prevencije, ali i da nenamerno doprinesu stvaranju pogrešnih uzora.

- Mediji su mač sa dve oštrice. Mogu biti jako dobro sredstvo prevencije, u smislu da se govori na koji način da se pomogne toj deci. Imamo puno dece zavisne od narkotika i raznih sredstava, znači mora se ukazivati na posledice takvog ponašanja i na koji način deca mogu da potraže pomoć. A s druge strane, mediji mogu biti i loši u smislu glorifikacije izvršilaca krivičnih dela - predstavljanje njihovo u javnosti, objavljivanje njihovih slika, njihova poznatost po tome što su uradili. Onda, nažalost, deca sa tom pogrešnom i nezrelom percepcijom nastavljaju da misle da je to u redu i počinju da rade ono što ne treba - rekla je Janković.

Zečević smatra da je upravo preventiva ključna, ali i da postojeće vaspitne mere u pojedinim slučajevima ostavljaju utisak da su preblage.

- Ovako vi neprekidno imate potrebu da budete neko drugi i, naravno, završavate kod mene ili kod ove moje sagovornice. I onda imate problem gde roditelji više ne znaju šta će, pa se izdvajaju novci i za nas i za neka lečenja. Zaista je strašno. Preventiva je nešto što je sigurno neophodno, a potpuno se slažem da su te vaspitne mere koje oni dobiju smešne. Najgore je što se i mi borimo kada dođu kod nas da ih branimo za te vaspitne mere - zaključila je advokat.

Sagovornice su ukazale i na problem stvaranja pogrešne slike o kriminalu, naročito kada se kroz različite sadržaje kriminalci predstavljaju kao ljudi koji žive luksuzno i bezbrižno.

Janković je ocenila da bi više pažnje trebalo posvetiti posledicama krivičnih dela, a ne samim izvršiocima.

- Strašno je kada se toliki prostor u medijima daje ljudima koji ne znaju ni da govore, a kamoli da budu bilo kome uzor ili idol. Mislim da, s jedne strane, mediji imaju poučnu ulogu da pokažu kakve su posledice toga. Možda treba više da se bavimo upravo onim što će biti rezultat ako se neko bavi kriminalom - šta rade, odnosno kakve će kazne dobiti, koliko će vremena provesti u zatvoru i na neki način promenom za koju se svi zalažemo, a to je da im bude oduzeta sva imovina. Jer novac je ono što zapravo mlade ljude na neki način inspiriše kada vide da kriminalci tako žive. I kroz filmove, kada gledate, na kraju taj junak ostane u vili od ovoliko ili onoliko miliona, vozi ovakva kola, oko njega su najlepše devojke - rekla je Janković.

Kako je dodala, upravo takva slika može biti izuzetno privlačna mladima koji još nisu izgradili jasne vrednosne stavove.

- Vrlo je teško da vi njemu kažete: sedi kući, uči i budi profesor za toliku platu, a ne da voziš Porše i da imaš oko sebe najlepše devojke. To su stvari koje je jako teško mladim ljudima objasniti, da je to sve nešto iracionalno, da to nije realan život i da su to stvari koje se ne dešavaju - zaključila je kriminolog.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs