"DECA UBIJAJU RODITELJE IZ BESA I ZBOG PSIHIČKIH POREMEĆAJA" Krvavi niz zločina u kojima su žrtve majke i očevi, a počinioci njihova deca!
- Psihoterapeut Marija Milenković kaže da deca sve više odrastaju u virtuelnom svetu, uz manje empatije i više otuđenosti.
- Previše popuštanja i slaba porodična bliskost, prema njoj, mogu da doprinesu nasilju i potrebi za 'protivotrovom' u vaspitanju.
- Kod mlađih je ubistvo roditelja često afekt i bes, dok je kod odraslih reč o teškim psihičkim poremećajima.
Sve češće smo svedoci svirepih zločina u kojima su žrtve roditelji, a ubice deca! Poslednji u nizu takvih zločina dogodio se u subotu u Novom Sadu kada je A. B. (21) ubodima nožem usmrtio svoju majku Lj. B. (57), a javnost u Srbiji se sve više pita zbog čega deca uzimaju život onima koji su njima isti podarili?!
Virtuelni svet
Ono što dodatno zabrinjava jeste podatak da su osumnjičeni, u nekoliko slučajeva, bili posvećeni igranju igrica i to vrlo agresivnih, a prema rečima poznanika porodice iz Novog Sada, i A. B. je dosta vremena provodio u kući za kompjuterom.
Stručnjaci kažu da je nasilje u savremenom svetu, nažalost, postalo "normalnost", kao i da savremene tehnologije na ljude deluju vrlo toksično.
Psihoterapeut i psiholog Marija Milenković objasnila je za Kurir da previše popuštanja i dopuštanja deci može imati teške posledice. Ona se prvo dotakla virtuelnog sveta zbog kojeg mnogi ljudi skrenu s puta.
- Deca sve manje odrastaju u realnom, a sve više u virtuelnom svetu u kome ne postoje empatija i svest o tuđem bolu. Sve je manje kontakta uživo i ličnog doživljaja stvarnosti, a sve više virtuelne stvarnosti. Deca su usamljena i rastu otuđena od ljudske prirode i svakodnevnice. To ih odmah degeneriše u emotivnom smislu. Jer da bi čovek razvijao emocije on mora da ih doživljava. Popularnost otuđenosti, udovoljavanje sebi i samoljublje je nešto što se svuda prezentuje. To sve kod dece stvara sliku da je svet jedno egoistično mesto gde se svako bori samo za sebe - kaže Marija Milenković i dodaje da je nasilje kod dece pobuna protiv stvari sa kojima ne mogu da se izbore.
Psihoterapeutkinja kaže da savremene tehnologije sve više deluju otrovno na ljude i podvlači da se niko ne rađa zao.
- Savremena tehnologija pomaže da se udaljavamo jedni od drugih umesto da se približavamo. Svet u kojem su i društvene mreže mora da postoji, ali mi moramo da nađemo protivotrov za te stvari. To može biti bliskost u porodici, posvećenost roditelja deci i dece njima. Dete će još od detinjstva znati da ceni dobijenu ljubav. Ljubav nikada nije uzalud, niti možemo samo da se svedemo na nasledne faktore, pa da kažemo da se dete rodilo zlo i da je takvo, ali mi ipak možemo da utičemo vaspitanjem i da se promene neke nasledne predispozicije - napominje Milenkovićeva.
Patologija ličnosti
Naša sagovornica objašnjava i da se kod dece i mladih osoba ubistvo roditelja uglavnom dešava u afektu, a kod zrelih osoba je reč o teškom psihičkom oboljenju.
- Kod maloletnika je u pitanju afektivno stanje trenutnog besa, koje se kasnije završava kajanjem. Ako se do tridesetih ne desi zrelost onda je reč o zaostatku u razvoju. Kod čoveka od npr. 40 godina, ako ne postoji psihička bolest, onda postoje drugi sociopatski ili psihopatski poremećaji ličnosti, ili slični, i kod njih nema afektivnih ubijanja, to su ubistva iz patologije ličnosti. Kod odraslih kad se to desi definitivno postoji psihijatrijska dijagnoza koja nije dijagnostikovana, ili često jeste, a šira okolina to ne zna jer se kriju kao što i roditelji to kriju kod svoje dece - zaključuje Milenković.
