Evo kompletnog transkripta tog razgovora...

VULETIĆ: "Molim".

BELIVUK: "Profo, Velja je, šta radiš?"

VULETIĆ: "Ćao, gde si brate moj?"

BELIVUK: "Gde si ti?"

VULETIĆ: "Krenuo na Zlatibor. Evo me u Čačku, pa imamo konferenciju jednu studentsku sutra i prekosutra i u nedelju se vraćamo".

BELIVUK: "A dobro, super, ništa".

VULETIĆ: "Dolazi nam i Ružić, ministar, da, da, da".

BELIVUK: "Opaaa".

VULETIĆ: "Pa ja predajem njegovom sinu trenutno. Pa zato".

BELIVUK: "E nisam znao to"...

VULETIĆ: "Da, da"...

BELIVUK: "Znači i on gura sina u politiku".

VULETIĆ: "On je naš".

Onda menjaju temu...

VULETIĆ: "Ovo smo danas završili".

BELIVUK: "Sve znam, zato te i zovem. Da te vidim, da ti donesem".

VULETIĆ: "Molim te, rekao sam ti. Ti si moj brat".

BELIVUK: "I ti si naš, i zato ti i kažem. Kad se vratiš u nedelju..."

VULETIĆ: "Ti znaš koliko ja tebe volim, tako da neću uopšte da pričam".

BELIVUK: "I mi tebe, brate".

VULETIĆ: "Hvala ti puno".

BELIVUK: "Što se kaže da ne bude... Zbog malera... Radi malera, znaš".

VULETIĆ: "Ajde vidimo se. U nedelju se vraćam".

BELIVUK: "Ajde kad se vratiš, javi mi se molim te".

VULETIĆ: "Važi".

BELIVUK: "Lepo se provedite".