"DA ME NIJE SPASAO POLICAJAC IVAN, UMRO BIH ZA NEKOLIKO MINUTA" Ispovest Danijela koji je jedva preživeo napad stršljenova kod Vladičinog Hana (foto)
- Danijel Milosavljević iz Vladičinog Hana preživeo je napad stršljenova u selu Jagnjilo, nakon što je izgubio svest i završio u komi.
- Policajac Ivan Cvetković ga je službenim vozilom povezao, a Hitna pomoć ga je preuzela na putu
Ceo Vladičin Han priča o heroju Ivanu Cvetkoviću! On je policajac koji je svog sugrađanina Danijela Milosavljevića (43) spasao sigurne smrti, nakon napada stršljenova u selu Jagnjilo.
Scene kao na filmu za Kurir je opisao preživeli Milosavljević, koji kaže da danas ne bi razgovarao sa nama da nije bilo njegovog junaka u plavoj uniformi.
- Živim u selu Repince, a u utorak sam bio u Jagnjilu, gde takođe imam kuću. Obavljao sam poslove po dvorištu i popravljao testeru, pa sam u jednom trenutku seo da odmorim. Sećam se da je bilo tačno 14 sati. Odjednom osetim tri uboda u desni obraz i shvatam da su me napali stršljenovi. Ušao sam u kuću i popio lek za snižavanje pritiska, a onda sam geškom pozvao Hitnu pomoć u Vranju, umesto u Vladičinom Hanu, a oni poručuju da neće brzo stići. Tu već počinjem da se gubim.
Onda sam uspeo da pozovem poznanika iz policije, kojem sam nekako rekao šta mi se dogodilo, a on je odgovorio da će poslati svog kolegu po mene. Izašao sam u dvorište i stavio lične dokumente i novčanik na sto, i pao sam u nesvest. Tu je bilo i nešto oštro, ne znam šta, pa sam isekao i obe ruke prilikom pada - prepričava Danijel Milosavljević u jednom dahu.
Pas zalajao
On kaže da se ne seća onoga što je dalje usledilo, jer je bio u komi, već da su mu te detalje prepričali policajci i majka.
- U tu kuću sam tog dana došao samo sa svojim psom. Niko od komšija me nije ni čuo ni video kada sam pao u nesvest. Ko zna da li bih i bio nađen na vreme. Onda je nakon dvadesetak minuta u službenoj "fići" stigao policajac Ivan Cvetković, kog poznajem i koji je ujedno i moj prijatelj.
Kada ga je kolega zvao da mi pomogne, on je iz Vladičinog Hana putovao kući sa posla u svoje selo Kunovo, i odmah je promenio smer i krenuo ka meni u Jagnjilo. Usput je svratio i u Repince i pokupio moju majku. Kada su došli u dvorište nisu mogli da me nađu, a onda je moj pas legao pored mene i zalajao. Tada je majka konačno došla do mene. Doživela je šok kada me je videla takvog. Ivan je, čuvši moju majku kako zapomaže, brzo došao do nas, pa me je sam uneo u automobil i krenuo ka zdravstvenoj ustanovi - opisuje Milosavljević dramatične trenutke.
Oni su, kako dalje kaže, u blizini Vladičinog Hana naišli na ekipu Hitne pomoći koja je potom preuzela Danijela.
- Onda su me u domu zdravlja nekako povratili u život. Dobio sam infuzije i bilo je pitanje minuta koliko bih još izdržao u komi. Doktorka mi je rekla da je ovo bilo isto kao da me je kobra ujela, a ja nisam ni znao da sam alergičan na ujed stršljena. Ležao sam u domu zdravlja oko dva sata, a čim mi je bilo bolje, na vratima sobe se pojavio policajac Ivan sa koleginicom koju, takođe dobro poznajem. Ona mi je donela novčanik sa dokumentima, a ja sam joj od sreće šaljivo poručio da ga otvori i da se počasti.
U večernjim satima već sam bio kod kuće, a tada me je Ivan opet posetio sa koleginicom, kako bi se uverili da sam dobro. On je heroj kakvog nigde nema. Zaslužuje svaku nagradu od MUP. Da svojom dobrom voljom nije došao taj dan po mene, ja sada ne bih bio ovde i razgovarao sa vama, već bih umro u onom dvorištu - ističe naš sagovornik.
Seći će mu slavski kolač
Svoju ispovest on završava u šaljivom tonu i naglašava da će mu policajac Ivan Cvetković seći slavski kolač, kako to inače biva u srpskoj tradiciji kada se nekome spasi život.
- Taj 20. oktobar je od sada moja nova slava, a Ivan, moj spasitelj, će mi seći kolač. Dužan sam mu ceo život. Poznajem ga dugi niz godina i uvek sam za njega govorio u superlativu. Išao sam i da mu odnesem piće, kao čast, ali mi je ispalo na beton kada sam ga ugledao. Rekao sam: "Bolje ono da je stradalo nego ja", pa smo se zajedno smejali.
Sve se dobro završilo i ja se sad oporavljam, još malo me muče glasne žice, ali biću dobro - zaključuje Danijel Milosavljević.
