PRIJEPOLJE - Teški trenuci...

- Sahrana će biti u subotu u 13 sati... Razumem vaš posao, ali razumite i vi mene što u ovom teškom trenutku ne mogu da dajem izjave...

Ovo je bilo sve što je juče novinarima Kurira ispred porodičnog stana u Prijepolju rekao vidno potreseni proslavljeni srpski košarkaš Vlade Divac, koji je stigao u Prijepolje da se pobrine o organizaciji sahrane oca Milenka (77), tragično nastradalog u utorak u saobraćajnoj nesreći kod Čačka.

Mahnuli komšijama

Dan ranije, oko 11.30 sati, Vladovi roditelji Milenko i Rada (72) seli su u „golf 5“, mahnuli komšijama i krenuli ka Kraljevu.

- Nekoliko dana Milenko i Rada razmišljali su da li da idu kod Vlada, a onda su u utorak, na Božić, odlučili da otputuju do Kraljeva i da u Vladovom stanu zajedno s njim provedu praznik. Trebalo je da dođe i njihov drugi sin Ivica, kao i rođaci iz Kraljeva. Vladu je sad teško, preteško... Kad smo se čuli, rekao mi je da je čekao oca da mu dođe na Božić, ali uzalud - priča jedan od bliskih rođaka porodice.

Automobil u kojem su bili Milenko i Rada u selu Međuvršje udario je u stub, a zatim sleteo s puta i prevrnuo se u kanal.
- Kad je došla Hitna, i Milenko i Rada su bili svesni. Milenko je čak sedeo pored kola! Pozvao je telefonom Vlada i rekao mu da su on i Rada imali udes, ali da im ništa ne fali - kaže rođaka.

Dvoje povređenih kolima Hitne pomoći prevezeni su do čačanske bolnice, a tamo je Milenku naglo pozlilo. U jednom trenutku prestao je da daje znake života, a svi pokušaji lekara da ga reanimiraju su propali!

Otišao tiho kao ptica

Čim su čuli da je Vlade stigao u Prijepolje, u stan u naselju Podvaroš počeli su stižu rođaci, prijatelji i komšije da izjave saučešće.
- Vlade je smogao snage i pokazao koliki je čovek. Pozvao je nas, najbliže rođake, da nam javi da je Milenko preminuo, a ne da za to saznajemo iz vesti. Milenko je stalno bio s nama, miran, tih, uvek spreman da sasluša čoveka i pomogne, a sad ode, tiho kao ptica - rekao je rođak Slavko Divac iz Prijepolja.

On dodaje da je Milenko imao težak životni put.
- Odmah posle rata, sa deset godina, kao dete iz siromašne porodice sa mnogo dece, Milenko je bio u domu ratne siročadi u Nakovu. Posle je završio industrijsku školu u Kragujevcu, radio u „Zastavi“. Kasnije se vratio u Prijepolje, u „Livnicu“. Bio je sekretar sindikata, a pre penzionisanja bio je i direktor „Svetlosti“. Brat blizanac mu je umro pre nekoliko godina, a ima još dvojicu braće, koji su živi. Bio je omiljen čovek u čitavom gradu - rekao je Slavko.