LEPOSAVIĆ - Marko na večni počinak ispratio batu, seku, mamu i tatu!
Nije crnji dan davno svanuo na severu Kosova! Četiri kovčega ispred kuće Vučinića u selu Vuča iznad Leposavića. Kraj kovčega mali Marko (11) opraštao se juče od brata Andrije (6), seke Marije (13), mame Dragice (37), oca Gojka (46)... Poslednji put... I nije bilo srca, ni tvrdog muškog ni ženskog, a da se juče nije steglo zbog sudbine dečačića koji je ostao bez svih svojih, i to u jednom trenu...
- Udari nas grom! Udari posred srca. Dabogda se ovo nikad više nikome ne desilo... Nikad, Gospode, molim ti se - jecao je kraj kovčega Vukomir Vučinić, rođak nastradalih.

Sahranjen sa igračkom

Kraj staze koja od kuće Vučinića, do prekjuče ujutru srećne i pune graje, vike, smeha dečjeg, vodi ka štali tužno je juče, dok se okolo sakupljao narod, zavijao mali, šareni pas mešanac.
- Navikao na Andriju da ga nahrani, da se poigra s njim... - plakali su rođaci.

Ispred kuće, u mali beli kovčeg kraj Andrije, stavili su njegovu omiljenu plastičnu igračku... Iza kuće su ostali lopta, bicikl...

Pomoći ćemo Marku

- Ostao nam je Marko da ga pazimo i čuvamo... Neće on ostati sam... Ne damo - tešio se ispred kuće Vukomir.
Teško je posle, još teže bilo kad su se na putu, sa cvećem u rukama, pojavile Marijine drugarice iz odeljenja iz Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Sočanici, kad su zajecale od tuge i žalosti...
- Nema nam više Marije... Nema nam sad druge nego da svu svoju ljubav, pažnju, podršku, sve što imamo usmerimo ka Marku. On ostaje s nama - pričali su uplakani profesori.

Petoro Vučinića, Andrija, Marija, njihovi mama i tata i strina Snežana (47), koji su se utopili u Ibru u petak ujutru, kad je automobil u kojem su bili sleteo u reku, sahranjeni su juče na mesnom groblju u selu Vuča. Uz poslednje reči molitve sveštenika, groblje je orosila blaga kiša. Ljudi su gledali u nebesa i krstili se, i sveštenici su zaplakali nad otvorenom rakom.

I Vukoje Vukojević, direktor fabrike u Lešku, u kojoj je Gojko radio 18 godina, obećao je da Marko neće ostati sam.
- Trudićemo se, obećavamo danas i ovde da ćemo činiti sve što znamo i umemo, sve što je u našoj moći, da pomognemo Marku da poraste, da jednog dana ponovo napuni kuću, koja je sad ostala prazna - zavetovao se nad grobom Vukojević.