HAG - Tužilaštvo Haškog tribunala nije danas eksplicitno saopštilo da li je za ili protiv privremenog puštanju na slobodu Vojislava Šešelja.
U odgovoru na nalog sudskog veća od 13. juna da se strane u postupku izjasne o mogućnosti da optuženi bude privremeno pušten na slobodu, Tužilaštvo je navelo da ne može da razmatra to pitanje, osim da napomene da je Žalbeno veće nedavno primetilo da, "zasad, optuženi nije pokazao da mu je zbog dužine suđenja, uključujući i pritvor, narušeno pravo na fer suđenje".
Sudsko veće je samo navelo da je novom sudiji Madaje Nijangu potrebno dodatno vreme da se upozna sa celim predmetom i da ne može da precizira koliko će vremena biti potrebno za izricanje presude, te tužilaštvo "ne može da iznese podneske o ovom pitanju", stoji u odgovoru tužilaštva na zahtev sudskog veća.
Tužilaštvo je saopštilo da, u slučaju da sudsko veće pusti na privremenu slobodu Vojislava Šešelja, treba da postavi uslove za to koji obezbeđuju da optuženi neće "ugrožavati žrtve, svedoke ili druge osobe" i da će se vratiti u pritvorsku jedinicu ako i kada Veće to naloži.
Pretresno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju izdalo je 13. juna nalog kojim se strane u postupku pozivaju da iznesu mišljenje o mogućnosti da se Šešelj privremeno pusti na slobodu uzimajući u obzir više razloga, među kojima i narušeno zdravstveno stanje optuženog.
U odluci Pretresnog veća je, takođe, navedeno da je poziv stranama upućen zato što u ovom trenutku nije moguće "odrediti tačan datum izricanja presude" pošto je sudija Madaje Nijang zatražio dodatno vreme da se upozna sa celim predmetom.
Tužilaštvo je u današnjem odgovoru veću navelo da se iz liste aktivnosti za koje je Šešelj naveo da će preduzimati tokom privremene slobode može zaključiti da je optuženi "dobrog zdravlja". Imajući u vidu dužinu pritvora optuženog i suđenja, tužilaštvo je mišljenja da svi napori Tribunala treba da budu usmereni da presuda bude izrečena što pre, navedeno je u podnesku tužilaštva.
Lider Srpske radikalne stranke Šešelj obavestio je Pretresno veće Haškog tribunala da će, ukoliko bude odlučeno da ga privremeno puste na slobodu, ne prihvata nikakva ograničenja, osim onog da neće napuštati teritoriju Srbije.
Šešelj je u podnesku Haškom sudu, koji je medijima prosleđen iz SRS, naveo da se ukoliko bude privremeno pušten na slobodu neće javljati policiji, niti nositi elektronsku narukvicu ili druge predmete kojima se narušava ljudsko dostojanstvo.
On navodi i da će učestvovati u političkom životu Srbije, na javnim skupovima, da će davati intervjue novinama, gostovati u televizijskim emisijama i "javno kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud".
Šešelj navodi i da odbacuje bilo kakve garancije vlade u Beogradu. On je u podnesku protestovao zbog neodržavanja statusnih konferencija u njegovom predmetu nakon iznošenja završnih reči, iako član 65 bis Pravilnika o popstupku i dokazima predviđa da se, nezavisno od faze postupka, statusne konferencije moraju održati u roku ne dužem od 120 dana od poslednje statusne konferencije.
Kako podseća, pravilnik naglašava da su statusne konferencije mesto gde optuženi može pokrenuti pitanja u vezi sa predmetom uključujući zdravstveno stanje i uslove pritvora, a njemu su, istakao je, ta prava uskraćena. Šešelj protestuje i zbog nedonošenja odluke o ukidanju pritvora, pa čak i nerazmatranja tog pitanja u razmacima koje nalaže međunarodno običajno pravo, jer obaveza pretresnog veća bila je da u određenim vremenskim razmacima preispituje odluku o pritvoru i odmah po prestanku razloga za pritvor donese odluku o njegovom ukidanju.
Haški tribunal odbacio je prethodno 6. juna zahtev Šešelja da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka, posle izuzeća sudije Frederika Harhofa na zahtev samog optuženog. Sudska odluka doneta je većinom, uz oprečno mišljenje sudije Kofija Kumelija Afanđea, koji je ocenio da je Šešeljev slučaj "bez presedana".
"Ne mogu da se složim s većinom u odluci da se suđenje nastavi, kada je dovedena u pitanje pravičnost postupka", naveo je Afanđe. Šešelj se 23. februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom sudu, gde se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja od 1991. do 1993. godine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.
Od tada je u pritvoru u Sheveningenu, a njegov predmet je i dalje u pretresnom postupku, koji je počeo 2007. godine. Tužilaštvo je krajem 2010. završilo iznošenje dokaza, a optuženi, koji se sam brani, nije želeo da iznosi nikakve argumente odbrane. Završne reči održane su u martu 2012, a izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine.
Šešelj je, međutim, u julu 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost. Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto Harhofa je imenovan sudija Mandiaje Nijang.
Optuženi je početkom godine zatražio da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka. Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, Šešelj je u tri postupka osuđen zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora.
