BEOGRAD - Bolni uzdisaji!- Đuro, srce moje lepo, srce pametno... Kako ću da živim bez tebe? Kako majka da nastavi dalje? Joj, bože, zašto? Zašto si mi ga uzeo?
Novim bežanijskim grobljem juče su se prolamali jauci Slađane Rokvić, majke Đure Rokvića (20), jednog od petorice mladića koji su prekjuče poginuli u stravičnoj saobraćajnoj nesreći u Batajnici. Đuro je sahranjen u prisustvu više stotina prijatelja, rođaka i drugara iz škole. Beli sanduk s njegovim posmrtnim ostacima iz kapele iznelo je šest njegovih drugova.Požrtvovan prijatelj- Đuro, bio si veliki čovek, veliki i požrtvovan prijatelj. Koliki si bio čovek, toliko ti je bilo i srce - veliko. Mi i dalje ne možemo da verujemo da te više nikada nećemo videti i nadamo se da ćeš se odnekud iznenada pojaviti. Bio si nam kao stariji brat, uvek si brinuo o nama i čuvao nam leđa. Sedeo si u zadnjoj klupi i pazio na sve nas, a mi smo se uvek okretali ka tebi, jer si znao da nas nasmeješ - rekao je Đurin drug iz srednje medicinske škole koji nije uspeo da zadrži suze dok je čitao oproštajni govor.Dok je nepregledna, tužna kolona išla ka raki, čuli su se zvuci pesama „Bolujem ja“, „Tiho noći“ i „Jedan dan života“. Mladićeva majka Slađana sve vreme je čvrsto uz grudi stezala belu ružu, dok su je suprug Aleksandar i sin Stefan držali da ne klone.Imao planove- Tek smo maturirali, a Đuro je već imao planove za budućnost. Spremali smo se da zajedno uđemo u svet odraslih, ali on nije uspeo da ostvari svoje planove. Znamo da će on i dalje biti s nama, da nas nikad neće napustiti i da će negde s neba paziti na nas, a anđeli će paziti na njega - rekla je, brišući suze, Đurina drugarica.Luka Bojović i Tomislav Savić biće sahranjeni u ponedeljak na Novom bežanijskom groblju i na Lešću, a Petar Ilić i Petar Đušić u utorak na Centralnom i Novom bežanijskom groblju.(M. I.)
Došli u Srbiju 1998.RODIO SE U NEMAČKOJĐurin rođak kaže da je mlad život ugašen u sekundi i da ih je vest o njegovoj smrti ostavila bez daha.- Đuro se rodio u Nemačkoj, ali je njegova porodica 1998. godine došla u Beograd i tu se skućila. Naš Đuro je bio dobar sin i uspešan đak. Voleo je život i ljude i zbog toga je oko sebe uvek imao mnogo prijatelja - kaže rođak.
