PRIŠTINA - Specijalni tužilac tima EU koji istražuje otmice, ubistva i trgovinu organima Srba, Roma i nelojalnih Albanaca sa KiM Klint Vilijamson, u utorak predstavlja rezultate svoje istrage. Tada će se konačno znati hoće li se ovaj postupak koji se vodio u nekoliko zemalja bivše SFRJ, okončati optužnicom ili ne.
Zasad postoje tri varijante šta će Vilijamson, inače bivši ambasador SAD za pitanja ratnih zločina, saopštiti. Prva je da kao prvoosumnjičenog za zločine označi Hašima Tačija. Jedinog visokog zvaničnika Kosova sa kojim se nije sreo protekle nedelje u Prištini.
Druga opcija je da, na osnovu dokaza koje je sakupio, optuži nekoliko osumnjičenih koji se terete za ratne zločine na nekoliko lokacija na Kosovu i u Albaniji.
Treća mogućnost je da specijalni tužilac EU saopšti da nije našao dovoljno dokaza da nastavi postupak o zločinima koje su obelodanili bivši haški tužilac Karla del Ponte i specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, zato što iskaz zaštićenog svedoka srpskog Tužilaštva za ratne zločine, inače jednog od egzekutora, nije dovoljan.
Ukoliko Vilijamson saopšti da je prikupio dovoljno dokaza da krene u narednu fazu, sledeći korak koji bi Evropska unija trebalo da preduzme je osnivanje Specijalnog suda. Kako sada stvari stoje, sedište suda bi trebalo da bude u Hagu, a imalo bi kancelarije u Beogradu i Prištini.
Od ideje da se osumnjičenima sudi u Prištini odustalo se vrlo rano, s obzirom na veliku opasnost da se mnogi od svedoka nikada živi ne pojave u sudnici.
Haški tribunal u kome je Vilijamson zastupao optužnicu protiv „Vukovarske trojke“ otpao je kao mogućnost, s obzirom na to da nema mandat da postupa po ovim zločinima, kao i stalni Međunarodni krivični sud, jer je Srbija pristupila njegovom statutu nekoliko godina nakon što su se zločini dogodili.
Prema nezvaničnim najavama, ukoliko Vilijamson saopšti da se postupak nastavlja, sud bi se osnovao početkom sledeće godine, a nekoliko meseci kasnije trebalo bi da budu podignute i optužnice.
