PODGORICA - Ubistvo vođe jednog od glavnih crnogorskih kriminalnih grupa Armina Muše Osmanagića, bilo je povod na sećanje na sve „žestoke momke sa vrućeg asfalta“ iz Bara kojih više nema.
Ubistvo Vase Pavićevića
U automobilu parkiranom pored ceste na petrovačkoj magistrali, prvi barski "žestoki momci” Vaso Pavićević i Jovo Vujičić nađeni su izrešetani u noći između 24. i 25. aprila 1996. godine. Time su i počeli otvoreni vatreni okršaji mafijaških klanova u ovom gradu, od kojih najveći broj nikada nije rasvetljen. Kod Pavićevića u noći ubistva za pojasom nađen je pištolj, koji nije imao vremena da upotrebi. Za razliku od nekoliko prethodnih pokušaja njegove likvidacije, ubice su ovog puta bile sigurne. Od samog početka bilo je jasno da je delo počnio profesionalac, a istraga ni do danas, 18 godina kasnije, nije mnogo odmakla. Slučaj se u policiji i dalje vodi pod "NN izvršiocem", a jedini dokaz koji je ostao je oko 60 čaura, koje forenzičari još čuvaju.
Po jednoj verziji događaja, pri povratku iz Podgorice za Bar zaustavili su ih policajci u Virpazaru. I dalje se ne zna da li je to istina, niti ukoliko jeste, da li su to bili pravi policajci ili maskirani doušnici, a sumnjalo se i da je navodna policijska patrola po njihovom propuštanju, zabranila dalji saobraćaj preko Petrovačke gore, kako bi ubicama raščistila put i omogućila im da saspu rafalnu paljbu. Odgovori na brojne sumnje porodice, policije i građana nikada nisu dobijeni..
Likvidacija Pavićevićevog klana
Dvostruko ubistvo sa kakvim se policija ranije nije susretala, povuklo je za sobom brojne likvidacije širom Crne Gore i regiona, a mahom su padale glave Pavićevićevog klana. Nerasvetljena likvidacija Baranina Jugoslava Juga Vučinića u Beogradu 1997, Saše Labovića na Svetom Stefanu avgusta 2006. godine, Igora Ćosovića i Zorana Jovanovića iste godine u Beogradu, samo su neke od njih. U leto 2000. godine ubijen još jedan Pavićevićev prijatelj - Nikola Kriviokapić Komarac. Dugotrajni sudski postupak okončan je oslobađajućom presudom za Baranina Zorana Drešića, koji se sumnjičio da je počinio ovo delo. Drešić je pre nekoliko godina u Britaniji osuđen na 24 godine zatvora zbog šverca kokaina.
Nekoliko napada na Veselina Bujića
Ime uspešnog boksera "Mornara" Veselina Bujića dospelo je takođe na stranice crne hronike.
Početkom devedesetih, ranjen je u nogu kod hotela "Topolica" U leto 1996, na obali u Sutomoru napadač kojeg je kasnije policija uhapsila, ispalio je više hitaca u njegov auto, a Bujićeva supruga, tada je ozbiljno povređena. Meta rafalnog napada bio je i 2005. godine kada je teško povređen. Na njega i njegovog prijatelja Mirsada Lukolića tada je pucano iz "lanče", koja je kasnije pronađena zapaljena na Sutormanu.
Za većinu ranijih napada na Bujića sumnjičio se njegov sugrađanin Nikola Spasojević, za kojeg policija sada veruje da je blizak braći Darku i Dušku Šariću. Bujić je optuživan za dva ubistva u pokušaju, podstrekivanje na ubistvo u pokušaju i teško ubistvo u pokušaju, za koje je pravosnažno osuđen na 2,6 godina.
Njegovi sinovi Šćepan i Ognjen krenuli su očevim stopana. Šćepan Bujić zaprepastio je crnogorsku javnost pre dve godine, ubistvom braće Ljubomira i Dejana Gojačanina u bilijar klubu "OTTO".
Za dvostruko ubistvo koje ni sam ne poriče, starijem sinu Veska Bujića sudi se u Višem sudu u Podgorici, gde je na jednom od pretresa upravo teško detinjstvo povezivao sa svojim kriminogenim ponašanjem. Veselin Bujić je u svedočenju na suđenju svom sinu preuzeo na sebe dio krivice, zbog teškog detinjstva koje su njegova deca imala.
Preživeo nekoliko napada
Za napade na starijeg Bujića optužbe su najčešće padale na njegovog sugrađanina Nikolu Spasojevića. Prvi okršaj na barskim ulicama u kojem se on pominje dogodio se 3. marta 2002, kada je na njega oko 10.25 časova ispaljeno nekoliko hitaca naočigled brojnih prolaznika. Samo mesec kasnije, nepoznati napadač je iz automatskog oružja ispalio 30 metaka na parkirani "golf IV" pored koga su bili Spasojević i Alen Peroćević. Povređenih nije bilo, a "golf" je potpuno stradao. Već nakon par dana, na terasi porodične kuće u Ilinu, Spasojević je pogođen ispod oka hicem iz vatrenog oružja. Na nišanu protivnika našao se i krajem 2003. godine, kada je na njega, dok je bio u kolima sa društvom, ispaljeno dvadesetak hitaca u Ulici Jovana Tomaševića. Policija je ranije Spasojevića dovodila u vezu sa braćom Dragoslavom i Duškom Ivanović, u čijem društvu je bio Darkov i Duškov brat od strica Novica Šarić, kada je ubijen 11. aprila 2005. godine u Radanovićima, navode Dnevne novine.
Podgorički dnevnik piše da su se Braća Ivanović ranije u policijskoj evidenciji vodili kao vođe jednog od barskih klanova čije su specijalnosti bile lihvarenje i šverc droge. Ovaj klan više ne postoji prema procenama policije. Grupa je godinama bila u sukobu sa Sašom Boretom i Ljubom Bigovićem, ali i sa nedavno stradalim Aminom-Mušom Osmanagićem.
Krajem avgusta 2008. u stanu odbeglog Rožajca Safeta Kalića, za kojim traga zbog sumnje daje oprao novac zarađen od droge, policija je uhapsila Spasojevića i još deset osoba, navodno zbog planiranja ubistva Veska Bujića. Oslobođeni su usled nedostatka dokaza.
Makaza izbegao seriju likvidacija
Sreća je devedesetih pratila Baranina Gorana Anđelića zvanog Makaza, koji je do sada sedam puta ranjavan, uglavnom u svom gradu. Anđelić je prvi put bio meta 1990, kada je ranjen u pucnjavi kod nekadašnjeg hotela "Agava" a četiri godine nakon toga teško je ranjen u vatrenom obračunu u noćnom klubu "Torine" u Bečićima. Tek što se oporavio, Makaza je 1995. godine ponovo ranjen. Tokom 1996. godine, ime Gorana Anđelića na njega je pucano iz automatske puške kod barskog lokala "Monsinjor”, kada je pukim čudom izbegao kišu metaka. U sledećem napadu nedaleko od ovog lokala, pogođen je sa nekoliko metaka.
Novi pokušaj likvidacije „Makaze“ usledio je 2000, na šetalištu kod barske marine, kada je sa još jednim mladićem ranjen. Uspeo je da preživi i pokušaj ubistva 2008. godine kada je na putu od Starog Bara do naselja Pečurice, na njega ispaljeno nekoliko metaka. Anđelić je bez povreda preživeo i pucnjavu iznad gradske plaže u Baru, a bez povreda su tada prošli i njegovi prijatelji Ljubo Bigović i Milivoje Milović.
Na Bigovića je pucano 1999. godine u barskoj Marini, 2001. godine u Sutomoru i u aprilu 2003. godine kada mu je metak smrskao levo koleno.Trenutno se nalazi u Istražnom zatvoru u Spužu, gdje sa još nekoliko optuženih za zločinačko udruživanje, čeka ishod suđenja za ubistvo policijskog funkcionera Slavoljuba Šćekića, koji je ubijen 31. avgusta 2005. godine.
Krvave devesesete
Devedesetih je na tapetu suprotnih kriminalnih grupa u ovom lučkom gradu bio i Alen Peročević koji dosije u policiji ima još od maloletništva. Između ostalog, ovaj Baranin sumnjičio se da je sa Bojanom Martinovićem naneo teške povrede glave Momčilu Miliću. Nekoliko dana kasnije, i sam je bio meta napada maloletnog V.B. Uhapšen je u policijskoj akciji suzbijanja krijumčarenja droge „zelena milja", ali je uz potpisivanje sporazuma o potpisivanju krivice pušten na slobodu.
Podgorički dnevnik podseća da je prošlog leta policija osujetila atentat na stradalog Luku Đurovića. Tri meseca kasnije pogino je u saobraćajnoj nesreći u Kotoru.
Glavni argument u rešavanju problema oružje
Kriminolog Velimir Rakočević kaže da je rivalitet između barskih kriminalnih grupa izražen zbog činjenice da suprotstavljene strane gotovo svaki teži konflikt rešavale oružjem kao argumentom.
"Mnogi od njih su bili vrlo ambiciozni delinkventi željni dokazivanja i ukoliko od suprotne strane dođu bilo kakva ograničenja, krvavi sukobi su neminovnost”, ispričao je Rakočević.Iako ima određenih sličnosti sa kriminalnim aktivnostima iz devedesetih godina, Rakočević ističe da, ipak, postoje brojne razlike naročito u pripremi zločina, a posebno u načinu izvršenja i uklanjanju tragova i predmeta krivičnog dela.
"Nakon prvih naručenih ubistava u tim godinama pripadnici kriminalnih klanova preduzeli su brojne mere opreza. Nosioci kriminalnih aktivnosti danas imaju naoružanu pratnju, brižljivo planiraju kretanje i slično. Razlika je i u tome što se danas za obračune koriste profesionalni timovi ubica, način izvršenja je specijalizovan do savršenstva, tragovi se uništavaju što bitno sužava mogućnosti otkrivanja, rasvetljavanja i dokazivanja”, rekao je Rakočević.
( Dnevne novine)
