BEOGRAD - Stravičnu vest porodici Podraščić u četvrtak je saopštila policija. Posle saznanja da joj je dete ubijeno, majka Nada se onesvestila. Inspektori su je prethodno iz trošne porodične kuće u Ulici Bosanske krajine u Batajnici dovezli u stanicu Policijske uprave za grad Beograd.
Rođaka koja je sve vreme bila uz neutešnu majku u očaju kaže da je Nadu dotuklo saznanje kada je čula kako se manijak iživljavao nad njenom mezimicom.
Nadu Podraščić policija je nedugo zatim vratila kući. U očaju, očiju punih suza, odmahnula je rukom i rekla:
- Nemojte ništa da me pitate! Kakva nas tragedija snađe! Jadno moje dete!
Ivanin brat Srećko za tragediju je saznao dok je bio na praksi u školi. Njenu sestru Nikolinu crni glas je zatekao na časovima. Brat je sa nekoliko drugova dotrčao kući, da pita roditelje da li je istina ono što se priča.
- Ne želim i neću da verujem da moja sestra nije živa - jedva je izgovorao, drhtavim glasom šesnaestogodišnji Srećko. - Sve je to laž, svi lažu!
I Ivanin otac, koga je strašna vest zatekla na poslu, nije hteo da prihvati istinu.
- Nije to moja Ivana, to je neko drugi - vikao je Drago. - Nije to moje dete, moja lepotica, nikako! Znam to, sigurno!
I komšije su u šoku. Kažu da razumeju Ivanine brata i oca, koji ne prihvataju istinu.
- Drago je naročito bio vezan za Ivanu. Bila je najmlađe od troje dece, njegova mezimica. Otkako je nestala, svi u porodici su verovali da je živa i da je dobro. A evo, kako će se vratiti, u kovčegu - priča komšija Đura Tomić.
On dodaje da nema reči kojima bi, kao i većina komšija iz ulice, opisali tugu zbog tragedije koja se dogodila.
- Ivana je bila samo dete! Pa zar je moguće da je neko mogao tako da se iživljava i surovo je ubije? Znam je kao lepo vaspitanu devojčicu, kao što su uostalom i njena godinu starija sestra Nikolina i brat Srećko. Teško su živeli, bili sirotinja, ali, pre svega, pošteni - u neverici govori Tomić.
