BEOGRAD - Policajac M.M. (1965) pokušao je da se ubije skokom sa prozora svoje sobe u smeštajnom objektu MUP-a u Durmitorskoj ulici u Beogradu.
Srećom ostao je živ, ali je pitanje da li je sve moglo da se završi još tragičnije pošto je u pitanju policajac koji je učestvovao u svim ratnim dejstvima na Kosmetu i jugu Srbije, a već skoro 15 godina pati od postraumatskog poremećaja.
Kako mu niko za to vreme nije pomogao na odgovarajući način, reprezentativni Policijski sindikat Srbije traži da se hitno nađe rešenje za ovakve slučajeve, da ne bi došlo do još veće tragedije.
- U pitanju je ratni veteran, starešina u Posebnim jedinicama policije. Od rata ima psihičkih problema, nekoliko puta je lečen od postraumatskih posledica ratnih dešavanja, a više puta je već pokušao i da se ubije.
U međuvremenu mu se zbog toga i porodica rasturila. Međutim sistem je takav da mu se ne može pomoći na odgovarajući način. I MUP-u i starešinama su vezane ruke, jer uprkos problemima koje ima, on ne može da se prevremeno penzioniše, ali se ne može ni takvom čoveku dati otkaz.
Radio je bez oružja, jer se znalo o kakvoj je osobi reč, ali svakom policajcu je ipak oružje na dohvat ruke. Osoba koja je ratovala za Srbiju, praktično je ostavljena sama sebi.
M.M. je bio u svom rodnom mestu, a potom otišao u jednu psihijatrijsku bolnicu zbog problema, gde nije primljen. Vratio se u Durmitorsku, popeo u svoju sobu i skočio sa drugog sprata. Polomljene su mu butna kost i čašice na kolenima.
Društvo i MUP nemaju odgovor na ovakve probleme, a takvih policajaca ima još mnogo. Paradoksalno je da MUP nema nikakvu saradnju sa VMA koja ima iskustva u lečenju takvih poremećaja, pa su ti ljudi ostavljeni sami sebi.
Policijski sindikat Srbije je peticijom zatražio od nadležnih u MUP Srbije da se reši pitanje ratnih veterana, kojima uglavnom nije priznato učestvovanje u borbenim akcijama, kaže Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
