BEOGRAD - Posle drame u vazduhu, koja je okončana smrću sedam osoba u padu vojnog helikoptera Mi-17 pre sedam dana, usledio je haos u potrazi za olupinom.
Potraga na terenu je krenula, skoro sat i po pošto je helikopter nestao sa radara, praćena pogrešnim procenama o mestu gde treba tražiti. Po dubokom blatu su gacali ministar Bratislav Gašić, general Predrag Bandić i ljudi iz uprave Kontrole letenja, a da bi uopšte izašli sa piste, vatrogasci su morali da seku katanac na kapiji, jer niko nije znao gde je ključ.
- Sistem traganja i spasavanja je potpuno zakazao - tvrdi sagovornik iz vazduhoplovnih vlasti koji je želeo da ostane anoniman.
Šta se tačno događalo nakon što je u 22.31 prekinuta komunikacija između posade helikoptera i kontrolnog tornja na aerodromu “Nikola Tesla”, a potom i izgubljen radarski kontakt?
Nekoliko minuta bilo je potrebno da se utvrdi da je helikopter zaista pao. Po proceduri, Kontrola leta obaveštava nadležne - policiju, sanitet, vatrogasce o vanrednom događaju. Reakcija je, međutim, kaže sagovornik bila najblaže rečeno spora.
Iskusan vazduhoplovac, upoznat s detaljima potrage, potvrđuje da je bilo teškoća, ali delimično opravdanje nalazi u tome što je pao vojni helikopter, a ne civilni, pa je za sve dalje postupke bila nadležna Vojska.
- Vojska nema na stanju ljude koji bi odmah mogli da se uključe u potragu na civilnom aerodromu. A pitanje je da li su iz operativnog centra Komande RV i PVO odmah tražili pomoć civilnih službi traganja i spasavanja - kaže anonimni sagovornik.
Kako saznajemo, sat posle udesa, oko 23.30, u helikoptersku eskadrilu MUP-a na surčinskom aerodromu stigli su direktor policije Milorad Veljović i, iz Kruševca, ministar Gašić.
Tada se pojavljuju i informacije, navodno dobijene sistemom triangulacije - poređenjem mesta signala mobilnih telefona posade i putanje letelice - da helikopter treba tražiti u pravcu Ledina i Bežanije. S druge strane, ljudi koji su pratili njegov let na radaru govorili su da potragu treba usmeriti na drugu stranu, tamo gde je helikopter poslednji put viđen na ekranu. Upravo tu je olupina i nađena, ali puna tri sata kasnije.
Tragači su zatim ušli u njive i probijali se kroz kaljugu koju je napravila sitna kiša koja je padala celog dana. I sve to peške, jer se vozilima tu ne može proći. Rasporedili su se “u strelce”. Kilogrami blata lepili su se za obuću, bila je gusta magla, kiša je natapala odeću. Ljudi su se smrzavali, činilo im se da je mnogo hladnije od četiri stepena iznad nule, koliko je mereno te martovske noći.Napokon su do olupine stigli u dva posle ponoći, ugledavši razbacana tela.
