Radomir Počuča na ispitivanju je odbacio optužbe da je planirao ubistvo srpskih dobrovoljaca na istoku Ukrajine. Njega i Vlada Stanića ispitao je Dejan Berić, jer njih dvojica slabo govore ruski jezik.
Traskript ispitivanja:
Ja sam Dejan Berić Deki, oficir Ministarstva odbrane Donjecke Narodne Republike. Došli smo do saznanja da je mlada grupa Srba pokušala da ubije mene i još jednog čoveka. Ovde su Radomir Počuča i Vladimir Stanić Vlatko i ispričaće šta se dešavalo.
Stanić: Došao sam u Rusiju s pet momaka i pričom Gorana Gerovca da sklonimo Dejana Berića, odnosno Dekija Snajpera i kapetana Srpskog husarskog puka.
Berić: Kako da sklonite?
Stanić: Pa, valjda je trebalo da ga likvidiraju neki momci, da se preuzme puk i da ga mi vodimo. Niko osim Gerovca to nije tražio od nas. Nisam ništa uradio. Živ sam, zdrav sam, kajem se, želim da ti zahvalim.
Berić: Nemoj da zahvaljuješ meni. Nemoj, molim te.
Berić (Počuči): Tebe su optužili da si došao ovde da razbiješ sve dobrovoljačke grupe. Ima dokaza, izjava...
Počuča: Gerovac me je pronašao, čuo je da sam u Moskvi.
Berić: Znaš šta sleduje kad se napusti položaj u ratu?
Počuča: Da.
Berić: Za to što ste ostali živi zahvalite kapetanu i meni.
Počuča: Kapetan je naredio da se povučemo. Postojao je animozitet između Gerovca i njega. Kapetan je tražio da se odreknem Gerovca, Gerovac je tražio da se odreknem kapetana. Ja sam obojici rekao da ću biti veran. Ako sam budala, budala sam što sam verovao. Ne bih da se kunem jer znam da ti to ne voliš. Samo bih voleo da se na osnovu dokaza sve zaključi.
Berić: Pa, na osnovu dokaza tebe će da streljaju, nemoj to da tražiš. Uzet je tvoj tablet, nađene su prepiske. U jednom delu ti Gerovac naređuje da hvataš Vujića, da mu lomiš kosti, a ti govoriš: „Ja ću ga ubiti, skratiti za glavu...“
Počuča: Nisam rekao da ću ga ubiti, nego da ću ga skratiti za glavu. To „skratiću ga za glavu“ bilo je kad sam bio iznerviran. Kao što možeš da vidiš u prepisci, ja sam se svega odrekao. Digao sam ruke i još pre tri dana sam rekao da ću da se pokupim. Stvari su mi bile spakovane kako bih krenuo jer mi je bilo dosta svega, i svađe Srba, i nerazumevanja, i optužbi.
Želim da se sudi na osnovu dokaza i činjenica. Prepuštam se. Ako treba da idemo za Moskvu, neka istraže do zadnjih detalja. Kako budu odlučili tamo, tako će biti. Da li će me poslati za Srbiju, u gulag, kako god. Stojim iza svojih reči. U svakom slučaju, u laži su kratke noge, sve će izaći na videlo.
Berić: Zašto Gerovac traži da budemo ubijeni kapetan i ja?
Počuča: Ja sam momcima ponavljao: “Nemojte činiti gluposti“. A i nije bilo priče da treba fizički da se likvidira, nego samo da mu priđu momci i kažu da preuzimaju puk. To je bila svađa, a ne pretnja smrću.
Berić: Stani. Šta vam je izjavio Gerovac? (pita Stanića)
Stanić: Da likvidiramo vas i kapetana. Slao nam je poruke, rekao je: „Ako Berić dođe, imate odrešene ruke. Možete da upotrebite oružje“.
Berić: To znači da je rekao da treba da se ubiju ljudi?
Stanić: Jeste, jeste.Počuča: Ja tih saznanja nemam.
Berić: Svi ta saznanja imaju osim tebe.
Počuča: Ja samo znam da je trebalo da se preuzme puk, a ne da se ubiju ljudi. Kad su došli da nas hapse, svojim momcima sam rekao: „Sedite tu s mirom i ne pravite nagle pokrete.“ Puška je bila na zidu i niko je nije pipnuo.
Berić: Izjave ste dali. Ja se nadam da će da prođe da vas isporuče bilo gde, da ne bude ono što su hteli s vama da urade. Cigare imate, hranu ćete dobiti.... To je to.
