Sulejman Muratović (80) je 1994. godine u policijskoj stanici u Novom Pazaru mučen, prebijan i kastriran, dok je pokojni Mustafa Džigal koji je umro 2012. godine, otac Rize Džigala, 1994. mučen i prebijan u policijskoj stanici u Sjenici.
Oni su tada preživeli policijsku torturu pod optužbom da se bave neprijateljskom delatnošću i da se zalažu za stvaranje ilegalne države Sandžak.
"Ne znam šta ću sad. Za mene nema pravde na planeti. Ne verujem više nikome i ovakav ću u grob otići", rekao je Muratović za portal Autonomija.
U vreme rata u Bosni i Hercegovini na prostoru Sandžaka masovno su kršena ljudska prava državljana Srbije bošnjačke nacionalnosti.
Okružni sud u Novom Pazaru je 2009. godine izrekao presudu kojom se Milić Karličić, Radoslav Stefanović i Mile Nedić, policajci iz Novog Pazara, oslobađaju odgovornosti za zlostavljanje Sulejmana Muratovića i Mustafe Džigala u maju i junu 1994. godine.
Organizacije za ljudska prava u Srbiji ocenile su tada da se ovom presudom žrtvama kršenja ljudskih prava tokom devedesetih šalje poruka da institucije Srbije još nisu u stanju da im donesu pravdu, da se u sprovođenju pravde isključivo vode interesima onih koji su kršili osnovna ljudska prava i da su oni i dalje pod zaštitom države.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević rekao je za Autonomiju da, bez obzira na činjenicu da je presudom Evropskog suda za ljudska prava slučaj zapečaćen, država Srbija uz pomoć lustracije može kazniti one koji su kršili ljudska prava.
"U suprotnom, to može ostati kao otvorena rana i može joj se vratiti kao bumerang", ocenio je Antonijević.
Prema njegovim rečima, pravo mesto za rešenje ovog problema sada bi trebalo da bude Skupština Srbije koja bi u vidu deklaracije morala da donese odluku da se ispravi nepravda naneta tim ljudima.
