Tom odlukom preinačena je prvostepena presuda Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu kojom je Jurišić bio osuđen na 12 godina zatvora.
U obrazloženju svoje odluke Apelacioni sud je naveo da je prvostepeni sud presudu doneo na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega bi ova presuda morala da bude ukinuta, ali kako je u u ovom predmetu prvostepena presuda već ukidana, Apelacioni sud je bio u obavezi da sam presudi. Pošto je sam ponovo ispitao veštake, Apelacioni sud je nakon ocene i analize izvedenih dokaza, našao da nije bilo neposrednih dokaza da je Jurišić izvrio krivično delo za koje je optužen, a da se takav zaključak "kao jedini mogući, ne može izvesti ni posredno, iz činjenica koje su nesporno utvrđene tokom postupka".
U obrazloženju odlke Apelacioni sud napominje da su "dokazanost navoda iz optužnice Tužilatva za ratne zločine su ostali na nivou sumnje". Iz tog razloga je u ovaj sud doneo oslobadajuću presudu jer je, kako je ukazao, Zakonikom o krivičnom postupku propisano da će sumnju u pogledu dokazanosti činjenice od značaja za odluku, sud rešiti u korist okrivljenog.
Jurišić, koji je 2013. po drugi put osuđen na 12 godina zatvora zbog optužbi da je izvršio ratni zločin upotrebom nedozvoljenih sredstava borbe. Nakon javne sednice po žalbama održane u aprilu 2015, Apelacioni sud je odlučio da sam otvori glavni pretres (suđenje) i sam izvede ključne dokaze na osnovu kojih je sada doneo ovu oslobađajuću presudu.
Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je Jurišića da je suprotno dogovoru o mirnom povlačenju između SRJ i BIH kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlacila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine. Tom prilikom je, kako je tvrdilo tužilaštvo, izgovorio reči "na vatru odgovori vatrom".
Naredbu je primio od nadređenog Mehe Bajrića. Muslimansko -hrvatske jedinice Teritorijalne odbrane uz pripadnike paravonje jedinice Zelene beretke pucali su najpre na vozače, pa na vojnike koji nisu bili spremni za borbu i nisu imali oruje uz sebe da bi mogli da se odbrane.
U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 njih je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila. Jurišić je negirao krivicu ističući da mu je "savest mirna i obraz čist".
Pored ostalog u svojoj odbrani je naveo da nije bio starešina i da ni o čemu nije mogao samostalno da donosi odluke. Bio uhapšen 14. maja 2007. godine na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla", po međunarodnoj poternici.Tužilatvo za ratne zločine preuzelo je predmet od Vojnog tuilatva u Beogradu, 2004. godine. Posle ukidanja prve presude Jurišić je u oktobru 2010. pušten da se brani sa slobode. On živi u Tuzli.
