BEOGRAD - „Molim vas, izađite napolje, ovo što ću uraditi neće biti nimalo prijatno...“, bile su poslednje reči Beograđanina Vladimira Miloševića (57). Nekoliko trenutaka kasnije aktivirao je bombu kojom se razneo.Ko zna koliko dugo je nesrećni Vladimir planirao dan kad će se na tako jeziv način ubiti, i ko zna da li je baš hteo da to bude ponedeljak 21. mart, ali jedno je sigurno: rešio je da u poslastičarnici „Petković“ okonča život jer ga je podsećala na - detinjstvo. I na prvi slatkiš pojeden s roditeljima.Podsetimo, jeziva smrt koja je tog kišnog dana uzdrmala Beograd dogodila se u poslastičarnici Bratislava Brace Petkovića, bivšeg ministra kulture.Tužna sudbina... Policija iznosi telo nesrećnog Vladimira
Nije znao da se čuva
- Roditelji su mu bili intelektualci. Majka arhitekta, a otac učitelj. Bio je jedinac, ali oni, posvećeni karijeri, nisu imali mnogo vremena za njega. Dobijao je, čini mi se, od njih sve, osim roditeljskih saveta kako se boriti u životu. Nisu ga naučili čega da se čuva... - kaže za Kurir starija gospođa koja je Vladimira i njegove roditelje upoznala kad su se doselili u njenu zgradu, moleći da joj ne objavljujemo ime.Vladimir Milošević stigao je u veliki grad još kao dete s roditeljima iz Ćuprije. Živeli su u strogom centru Beograda, blizu poslastičarnice.- Tada je poslastičarnicu vodio Bracin otac. Vladimirovi roditelji su s Bracinim bili u dobrim odnosima. Znam da je Vladimir tamo s mamom i tatom pojeo prvi slatkiš, ko zna, možda baš kesten-pire, pa me ne čudi što je odlučio da s tim sećanjem napusti ovaj svet, koji mu, očigledno, ništa drugo lepo nije dao - kaže kroz suze komšinica.Potreseni vlasnik... Bratislav Petković
Droga i nasilje
Prema njenim rečima, Vladimiru su roditelji, u zamenu za vreme koje je trebalo da provedu s njim, davali novac, „a onda se desilo ono što se dešava s decom koja imaju mnogo para i nedovoljno straha od života“.- Počeo je da se drogira... Sećam se da su oni već bili stari, a on je u svom tom haosu znao da bude nasilan prema njima. Pokušavao je da se leči, ali bez prave podrške, i to je bilo teško... Pre dve godine prodao je stan, novac je ubrzo potrošio i nije imao kud. Ne sumnjam da ga je to što je radio roditeljima u dubini duše bolelo. Verovatno je odlaskom u poslastičarnicu hteo da oživi sećanje na bezbrižne dane s njima.I tako, usred bela dana, završila se jedna tužna priča u čuvenoj beogradskoj poslastičarnici. Nažalost, svi njeni slatkiši nisu uspeli da savladaju Vladimirovu gorčinu, koja ga je naterala da sebe raznese na komade.
MesarVLADIMIR JE BIO TIH I POVUČENZoran Petrović, koji radi u mesari do poslastičarnice, kaže da im i danas dolaze ljudi s ponekom pričom o Vladimiru.- Kažu da je bio miran i tih, povučen. Voleo je da slika, ali privlačila ga je i gluma, to znam... Svima je žao što se ubio, ali žale i Bracu, koji je omiljeni komšija u kraju. Braca je uvek gledao svima da pomogne - kaže Petrović.
Još ne radiZATVORENO DO SLEDEĆE NEDELJEPoslastičarnica „Petković“ ni juče nije radila, biće otvorena sledeće nedelje.- Braca je još uvek u šoku. Nije poznavao Vladimira, ali mu je, bez obzira na to, žao. Verujem i da bi mu Braca, da mu se obratio za pomoć, pomogao, ali... - kaže komšinica iz obližnjeg lokala.
