.
U trenutku kada su se sve moguće teorije o identitetu ubijenog muškarca, ali i njegovom ubici, pokazale kao netačne, dvojica dečaka pronašla su preostale delove tela u džaku koji je isplivao iz Morave.
Konačno, istraga dobija novi pravac, daleko od podstanarske kuće ruskih emigranata iz Topolske 12 na Vračaru koji su sve vreme uživali statuse osumnjičenih.
Šef tehničke policije Aleksandar Andonović saopštava novinarima da su pronađene glava i noge u poodmaklom stadijumu raspadanja, te da ne postoji nikakva mogućnost da se samo na osnovu njih identifikuje misteriozna žrtva.
On, međutim, naređuje da se u tadašnjem forenzičkom centru beogradske policije uradi pokušaj rekonstrukcije lica na raspadnutoj lobanji. Paralelno s tim, policija u čitavoj Kraljevini proverava nestale osobe ne bi li na taj način otkrili kome pripada osakaćeni leš. Svaki napor i pokušaj ponovo ostaju bez rezultata.
- Očigledno da je ubica sve dobro isplanirao, kao i da svojim potezima policiju namerno tera na pogrešan trag - zaključuje novinar Vremena.
Inspektor Andonović ubrzo saopštava javnosti da ni rekonstrukcija lica nije dala nikakve rezultate, kao i da nakon poslednjeg otkrića u Moravi jačaju indicije da se zločin dogodio u Kraljevu ili okolini. Svesni da im pritisak javnosti samo dodatno otežava posao, policija donosi odluku da novinare maksimalno isključi iz daljeg toka istrage. Ubrzo nakon toga, šef javne bezbednosti Drag Jović poslednji put se sastaje sa novinarima Vremena i daje izjavu o ovom slučaju.
- Onoga dana kada stvar bude završena mi ćemo vam sami dati sve što bude bilo za javnost i zato nemojte da prenagljujete - kazao je tada Jović.
Koliko su svi ozbiljno shvatili Jovićevu izjavu, možda najbolje odslikava podatak da u narednim mesecima, na stranicama Vremena nije objavljena nijedna informacija o obezglavljenom lešu i policijskoj istrazi.
Stupce hronike nastavili su da pune izveštaji o nekim novim zločinima koji su tadašnju jugoslovensku javnost obuzimali i intrigirali u istoj meri kao i slučaj osakaćenog leša.
(Kurir.rs/Ivan Milićević/fofo: arhiva)
