KAKO SU SRPSKI MAFIJAŠI POSTALI KRALJEVI KOKAINA NA KONTINENTU: Bili su telohranitelji vodećih narko-bosova, sad su im PREOTELI biznis!

Najpoznatiji latinoamerički bosovi svakako su Pablo Eskobar i El Čapo, koji su važili za najveće trgovce narkoticima u svetu. Međutim, poslednjih godina, tron u ovom unosnom biznisu preuzeli su Srbi koji žive u Južnoj Americi.

Kriminolog Zlatko Nikolić za Kurir objašnjava kako su naši državljani postali vodeći u svetskom narko-biznisu, zbog čega su tamošnje vlasti odlučile da im stanu na kraj, iako su svesni da ovaj vid šverca nikada neće moći u potpunosti da iskorene.

Zlatko Nikolić tvrdi da su Srbi u Južnu Ameriku uglavnom odlazili devedesetih godina. U dodir s velikim narko-bosovima dospevali su kao njihovi telohranitelji, ali su veoma brzo shvatili da mogu da ukradu posao i zarade mnogo veći novac.

Dugo sticali poverenje

Kako navodi, konkurencija je često kriminalcima podmetala atentatore u vidu lažnih telohranitelja, zbog čega su oni postali sumnjičavi i angažovali strance.

- Naši ljudi su u Južnoj Americi dugo sticali poverenje narko-bosova, jer su tamo došli da ih štite. Konkurencija je na tom kontinentu surova, a Srbi su izabrani jer nisu korumpirani, nepoznati su ostalim kriminalcima, a imaju i drugačiju boju kože. Neki od njih su i ubijeni u Latinskoj Americi štiteći bosove, a oni malo promućurniji su shvatili da ne moraju da nose glavu u torbi, već da mogu da preuzmu posao i obogate se - objašnjava Nikolić.

Naš sagovornik ističe da im je u prilog išlo i to što se droga švercuje najčešće brodovima.

- Nakon raspada Jugoslavije, mnogo mornara ostalo je bez posla. U Kotoru postoji pomorska škola, pa se neki od ljudi koji su je završili mogu unajmiti kao veoma skupi šverceri. Reč je o ljudima koji su odlični pomorci, pa zbog toga i mnogo koštaju - priča kriminolog i dodaje da su naši ljudi izuzetno promoćurni, pametni i inteligentni, zbog čega su sposobni da vode biznis.

Mnogi naši vodeći narko-bosovi najpre su bili mule, odnosno jedna karika u lancu šverca kokaina, da bi s godinama napredovali i dospeli na sam vrh lestvice.

Dobro uhodani putevi

Putevi droge od plantaža u južnoameričkim zemljama dobro su uhodani, a konačno odredište su im najčešće - pomorske luke.

- Droga putuje dobro utabanim stazama po zemlji, a kada dođe do luke, pakuje se na prekookeanske brodove. Međutim, da bi smanjili mogućnost gubitka tovara, počeli su da angažuju i jahte, podmornice, ali i avione da bi preneli kokain do Evrope - naveo je Zlatko Nikolić.

KO SU MULE? GUTAJU KONDOME PUNJENE DROGOM

Mule, ljudi koji prenose male količine kokaina, prema rečima Zlatka Nikolića, najniži su u hijerarhiji narko-krijumčarenja.

- To su ljudi koji nose onoliko droge koliko je mogu poneti sa sobom. Na beogradskom aerodromu uhapšena je žena čiji je donji veš bio prepariran kokainom. Droga se od veša odvajala na poseban način i dobijao se čist kokain. Oni najčešće drogu nose u želucu, tako što progutaju kondome napunjene kokainom. Guma od koje su kondomi napravljeni može da izdrži želudačnu kiselinu. Nažalost, bilo je slučajeva da oni puknu u stomaku. Mula je posprdni izraz za te ljude, a naši su drogu na isti način švercovali i u Dubai - objasnio je kriminolog.

GARANCIJA KVALITETA: Oznake na pakovanjima

Pošiljke kokaina, koje se iz luka u Južnoj Americi transportuju do evropskih luka, uglavnom imaju oznake na pakovanjima koje kupcima garantuju kvalitet. Tako pakovanja s likovima Eskobara i El Čapa, dvojice najpoznatijih tamošnjih narko-bosova, ukazuju na to da je reč o robi najvećeg kvaliteta. Srpski trgovci kokainom na pakovanja su stavljali i sličice s likom fudbalera Lionela Mesija, ali i nalepnice s glavom bika ili nekom drugom životinjom.

- Bosovi dve pošiljke kokaina nikada ne obeležavaju istim sličicama. To rade kako bi zametnuli trag policiji, jer su oprezni i očekuju da budu uhvaćeni, pa uvek imaju rezervni plan - kaže sagovornik.

Cena belog praha varira

PAD VREDNOSTI

Cena kokaina drastično se menja od prve ruke do krajnjih korisnika. Prema nekim procenama, dok od prve ruke dođe do krajnjih kupaca, cena kokaina poraste više nego petostruko.

- U Južnoj Americi kilogram kokaina košta 5.000 dolara, a dok dođe do Srbije, stekne vrednost od 35.000 evra. Srbija je označena kao zemlja u kojoj je ova droga jeftinija, jer prema nekim procenama, u zapadnoj Evropi kilogram kokaina košta od 75.000 do 80.000 evra - objašnjava naš izvor upućen u cene na tržištu droge, dodajući da u uličnoj prodaji gram kokaina varira od 80 do 100 evra.

SVE O BILJCI KOKA

NAJPRE SU JE KORISTILI SVEŠTENICI

Kokain je alkaloid koji se dobija iz grmaste zimzelene biljke koke, koja uspeva u Južnoj Americi, Indoneziji, delovima Afrike i na Havajima.

Na zapadu, prvi je njegove kristale iz biljke 1860. godine izolovao nemački hemičar Albert Niman. Nisu poznati tačni podaci o tome kada je čovek počeo da koristi lišće koke, ali na osnovi figura nađenih u arheološkim iskopinama može se zaključiti da je koka ljudima poznata još od pre nove ere.

Istraživanjima je utvrđeno da je izuzetno mnogo upotrebljavana u doba civilizacije Inka, u vremenu od 11. do 16. veka. Koristili su je najpre sveštenici i predstavnici aristokratije pri religioznim obredima, jer je bila sveto drvo, a čak je i danas među južnoameričkim Indijancima upotreba lišća koke društveno prihvatljiva i svrstava se u istu kategoriju s duvanom. Indijanci su vekovima uživali u ovoj biljci, ali na poseban način: oni žvaću listove koke s pepelom.

U Evropi biljka koke nije pobudila veće zanimanje, a dugo vremena kokain se uopše nije koristio. Kokain je najjači prirodni psihostimulans koji prilikom uzimanja izaziva razne vrste halucinacija, povećava budnost i koncentraciju i fizičke mogućnosti.

Osnovni načini unošenja kokaina u organizam su: ušmrkavanje, ubrizgavanje praha i pušenje (krek).

Kurir.rs/Jelena Ivić/ Foto: printscreen