BALKANSKA POPULARNA NARKO-RUTA: Evo kako u Srbiju stižu kokain, ekstazi, heroin i ostale droge! Sve o tokovima narkotika!

Srbija je jedna od najpopularnijih zemalja za šverc narkotika, pokazala su brojna istraživanja poslednjih godina. Zbog specifičnog geografskog položaja, naša zemlja je raskrsnica puteva kojima droga putuje sa Bliskog istoka na zapad Evrope.

Milan Pekić, direktor Kancelarije za borbu protiv droga, kaže za Kurir da je Srbija atraktivna za narko-mafiju jer je preko naše zemlje najkraća, tzv. balkanska ruta do zemalja Evropske unije.

Bitne i male zaplene

- Srbija se, osim za šverc narkoticima, zbog svog položaja pokazala zgodnom i za krijumčarenje ljudi, što se događalo prethodnih godina, kada je nastupila migrantska kriza. Ipak, zbog dobrog rada MUP i njihovih službi zaduženih za suzbijanje narkotika, krijumčari su u poslednje vreme počeli da zaobilaze Srbiju. Naše službe bezbednosti su uspele da bezbednost podignu na viši nivo, ali i da poprave svoj rejting na svetskom nivou, jer nas i strane kolege smatraju veoma uspešnim, a imamo i odličnu međunarodnu saradnju sa svim zemljama koje su na centralnoj balkanskoj ruti kao mi - kaže Pekić.

On navodi da su sve zaplene narkotika koje se dogode značajne. - Čak i male zaplene su bitne, jer kad organizovanim grupama oduzmete drogu, oduzimate im i novac, a tako i moć da angažuju nove ljude. Sreća je što od sve droge koja prođe preko Srbije u našoj zemlji ostaje zaista mali deo - rekao je naš sagovornik.

Različite vrste narkotika, međutim, na drugačije načine stižu u Srbiju. - Heroin iz Avganistana stiže u Srbiju, pa ide dalje za zapadnu Evropu. Kokain uvek dolazi iz Južne Amerike jer se tamo uzgaja. On brodovima stiže u Evropu, najčešće u Španiju, koja je ulazna luka i većina brodova mora proći kroz njihove vode. Baš zato su česte zaplene droge u Španiji. Marihuana je najrasprostranjenija droga i ona uglavnom kreće iz Albanije, pa preko Crne Gore, Kosova i Srbije putuje dalje. Zbog prirode uzgoja ona se često proizvodi i kod nas, što u veštačkim, što u prirodnim uslovima, jer imamo klimu pogodnu za to - objasnio je Pekić.

Nove trase

Cilj narko-dilera je da droga stigne do svake zemlje, ali prvenstveno do Nemačke, Austrije i Francuske, i to zbog kupovne moći stanovnika. Najpoznatije švercerske rute idu preko Turske, Bugarske, Albanije, a potom preko Kosova, pa kroz Srbiju dalje u zapadne zemlje.

Ova ruta ima tri trase - južnu, centralnu i istočnu. Prema procenama stručnjaka, Srbija se nalazi na centralnoj trasi. Prema pojedinim istraživanjima, došlo se do zabrinjavajućih podataka - balkanskom rutom prokrijumčari se nekoliko tona heroina godišnje. Glavni punktovi za ulazak narkotika u Srbiju su Preševo i Veliki Trnovac, inače selo koje je nastanjeno Albancima. Međutim, kako je svojevremeno izjavljeno u Kancelariji za borbu protiv droga, putevi droge poslednjih godina menjaju svoju trasu, pa se tradicionalna centralna balkanska ruta na kojoj se nalazi Srbija pomera ka istoku - tačnije prema Bugarskoj i Rumuniji.

Do ovog pomeranja balkanske rute došlo je, kako su naveli, pre svega što krijumčari droge, posebno heroina, koji kreću s područja Avganistana ili Turske, kad uđu na teritoriju Bugarske - ulaze na teritoriju EU.

- Sem male i sporadične kontrole na granici Rumunije i Bugarske, oni imaju otvoren put ka zemljama EU, što je krajnja destinacija narkotika - rekao je tada direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić.

On je pojasnio da novi putevi i novi trendovi u krijumčarenju jesu da se droga prenosi preko Crnog mora, što pokazuju sve češće zaplene i kokaina i heroina u lukama.

Milioni zavisnika

- Najveći broj zaplena izvršen je u luci Konstanca u Rumuniji, koja je najveća crnomorska luka - ukazao je Pekić i dodao da, kada je u pitanju Srbija i balkanska ruta, obaveštajni podaci iz policije ukazuju da se veći deo narkotika ilegalnim putevima unosi iz Makedonije na Kosovo i Metohiju, a potom se drugim kanalima unosi na teritoriju centralnog dela Srbije.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da su najveći potrošači droge Evropa i Amerika, a da se Rusija posebno izdvaja kao tržište heroina.

- Jedan do jedan i po milion Evropljana koristi drogu, od toga je 600.000 - 900.000 intravenoznih korisnika. Heroin s Bliskog i Srednjeg istoka i iz Centralne Azije putuje preko Evrope. Dve najpoznatije rute su balkanska, kroz koju ide 80 odsto heroina, a druga je „put svile“, koji ide preko Rusije, Belorusije i baltičkih zemalja - naveo je Radovanović.

Transport droge

Kada droga stigne na Kosovo, narko-klanovi je u magacinima, koji su uglavnom smešteni na jugu Kosova, pakuju u manje količine i zatim transportuju kopnenim putem, uglavnom autobusima i kamionima, do evropskih gradova. Dileri često za transport koriste i nezaštićene zelene granice sa susednim zemljama. Prema zvaničnim informacijama koje je objavio Stejt department, kriminalne grupe s Kosova kontrolišu veliki procenat trgovine heroinom u Evropi, a njihov profit meri se milijardama dolara.

Slične probleme s našom zemljom imaju i komšije. Naime, Hrvatska ima jadransku obalu, koja otvara mogućnost za pomorsko krijumčarenje, Bugarska preko Crnog mora može odvesti do italijanskih luka, do Rumunije preko Dunava.

Inače, narkotici se krijumčare na najrazličitije načine, a srpska policija i carina u prošlosti su se susretale i s hladnjačama punim heroina. Međutim, češće se švercuju manje količine droge, koje je lakše sakriti. - Bilo je slučajeva da se droga krije u farbama za kosu, rezervnim točkovima i donjem vešu. Standardna mesta za sakrivanje uglavnom su šupljine automobila - specijalno rađeni bunkeri, branici, prostor ispod sedišta, ali i menjača - naveo je naš sagovornik upoznat s načinima šverca.

Milan Pekić, međutim, navodi da krijumčari ne štede novac da bi preneli drogu. - Oni angažuju vrsne stručnjake iz oblasti auto-industrije koji im ukazuju gde bi mogli da sakriju drogu. Potom se kreću auto-putem jer je to najbrži način - rekao je direktor Kancelarije za borbu protiv droga.

Naši državljani u najvećim narko-klanovima

SRBA SVUDA IMA

Kriminolog Dobrivoje Radovanović smatra da Srba u narko-biznisu ima u svim zemljama inostranstva u kojima je ovo tržište jako. - Srbi imaju posebnu ulogu u švercu kokaina jer oni organizuju prevoz, nabavku i imaju direktne veze sa izvorom - odnosno proizvođačem kokaina. Oni u inostranstvu organizuju takozvani sabirni centar, odakle kreće transport.

Zbog kriminalnih veza naši ljudi su se razgranali po JAR i Južnoj Americi, odakle brodovi s drogom kreću ka Španiji i Grčkoj - priča Radovanović i dodaje: - Naši imaju udela i u švercu heroina, tu su umešani u poslove u inostranstvu, isto kao organizatori. Švercom marihuane ne bavi se nijedan bitniji narko-bos.

Dobrivoje Radovanović

MNOGO SREDNJOŠKOLACA DILUJE MARIHUANU

Kriminolog Dobrivoje Radovanović se slaže da je marihuana najkorišćenija droga u Srbiji, ali i droga koja se najviše proizvodi. - Marihuana se u Srbiji gaji po terasama, baštama, voćnjacima, kukuruznim i pšeničnim poljima - jer je teško uočljiva, ali i u laboratorijama. Zanimljiv je podatak da 14 odsto srednjoškolaca u našoj zemlji diluje marihuanu, što je ogroman procenat. Kada se ima u vidu da su ta deca krajnji oblik dilera, to praktično znači da je organizovani narko-kriminal jako rasprostranjen, jer svi oni rade za nekog većeg ko radi za nekog još većeg. Kod nas ima mnogo krupnih narko-organizacija, nemamo jednog bosa već više njih i nismo centralizovani kao druge države - naveo je Radovanović.

PROPAGANDA NAŠI RADE I KAO „MULE“ Srbi za 8.000 evra švercuju drogu u stomaku

Jedan od načina šverca je angažovanje takozvanih mula, krijumčara koji gutaju pošiljku s narkoticima i prenose je u stomaku, i to uglavnom iz Južne Amerike u Evropu. - Srbi su među najtraženijim i najjeftinijim mulama, ali ujedno i najhrabrijim. Oni za oko 8.000 evra po turi odrade ovaj izuzetno opasan posao jer pored rizika da budu uhvaćeni mogu i da izgube život ako im se pošiljka, koja može da bude vredna i 50.000 evra, raspadne u stomaku. Inače, dileri iz Evrope su manje upadljivi i ako nemaju krivični dosije veća je verovatnoća da će uspeti. Žene su posebno na ceni i njima se plaća više. Inače, od svih pokušaja šverca droge avionima 40 odsto su mule, 50 odsto koferi, a ostalo je skrivanje narkotika, kamufliranje droge u hranu ili elektroniku - kaže izvor upućen u puteve šverca.

„Mule“ gutaju drogu u kesicama ili kapsulama, a izbace je kad dođu na odredište. Kod nekih je nađeno po nekoliko stotina paketića ili kapsula, a kod pojedinih žena droga je nađena u polnom organu. Oni za ovaj posao dobijaju po nekoliko hiljada evra po pošiljci.

ČINJENICE

POSLEDNJE ZAPLENE HEROINA

21. novembar

U saradnji novopazarske i beogradske policije zaplenjena su tri kilograma heroina i uhapšeni su Z. P. (32) iz Novog Sada i A. K. (32) iz Peći. Oni se sumnjiče da su u dužem periodu krijumčarili i prodavali heroin s područja Kosova i Metohije na područje Beograda.

17. septembar

Na graničnom prelazu Preševo zaplenjeno je više od kilograma heroina i 15,5 kilograma marihuane u akciji MUP, granične policije i carine.

10. septembar Beogradska policija zaplenila je kilogram heroina i uhapsilia A. J. (38) zbog sumnje da je trgovao drogom. Policija je drogu pronašla u automobilu marke „jaguar“.

Kurir.rs/Jelena Ivić,Jelena Rafailović Foto: Profimedia