Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu tokom prošle godine zaključilo je više od 1.000 sporazuma o priznanju krivičih dela, a najveći broj njih odnosio se na predmete koji potpadaju pod nadležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja.
Javni tužilac Ljubivoje Đorđević, koji je na čelu Prvog osnovnog tužilaštva, u intervjuu objavljenom na sajtu ovog tužilaštva naveo je da je siguran da će i ubuduće efikasno iznositi pionirske poduhvate predviđene novim zakonima, u cilju što efikasnije i uspešnije borbe protiv svake vrste kriminaliteta.
U poslednjih nekoliko godina u velikom broju predmeta pribegava se tome da se krivični postupci rešavaju alternativnim putem, primenom načela oportuniteta, kao i zaključivanjem sporazuma o priznanju krivice.
- Sporazum o priznanju krivičnih dela postao je dominantan institut prilikom rešavanja predmeta u javnim tužilaštvima, i to u vrlo kratkom vremenskom periodu. Činjenica je da je prvi sporazum bio zaključen pred Prvim tužilaštvom u Beogradu 2010. Postojanje i sve češća primena tog instituta omogućavaju okončavanje predmeta bez dodatne eventualne sekundarne viktimizacije žrtve.
U toku 2018., zaključeno je preko 1.000 Sporazuma, među kojima značajan broj okončava predmete koji potpadaju pod nadlležnost Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici
Da li su u praksi česti primeri zloupotreba krivičnog dela nasilje u porodici i da li ima lažnih prijava?
- Postoje slučajevi lažnog prijavljivanja, kao i lažnog svedočenja u vezi sa nasiljem u porodici, s tim da se ne može tvrditi da je to često. Razni su motivi ovakvog postupanja: lična osveta, moguće ucene radi ostvarivanja neke materijalne koristi, nezadovoljstvo zbog kršenja obećanja člana porodice da će, recimo, prestati s konzumiranjem alkohola. Ukoliko se tokom postupka utvrdi da je došlo do lažnog prijavljivanja ili svedočenja i da je to učinjeno svesno, s namerom, a ne zbog postojanja opravdanog straha kod potencijalne žrtve, tužilaštvo će po službenoj dužnosti započeti krivično gonjenje.
Prvo osnovno tužilaštvo, još pre primene ovog zakona, kao prvo u Srbiji uvelo je institut forenzičkog intervjua sa maloletnicima u ovim predmetima. Zašto je ova praksa dobra?
- Forenzički intervju, kao poseban način ispitivanja maloletnika koji su bili žrtve porodičnog nasilja, koristi mali broj tužilaštva u Srbiji. Tom razgovoru, pored tužioca, prisustvuje punomoćnik oštećenog, psiholog, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik, ali pitanja maloletniku u posebnoj prostoriji koja je adaptirana za boravak dece postavlja psiholog. Ostali učesnici nalaze se u drugoj prostoriji i pitanja psihologu postavljaju preko mikrofona, "bubice", koje dete ne vidi. Primenili smo ovu praksu kako bi se deca zaštitila od ponovnog preživljavanja traume.
Sprečavanje nasilja u porodici Izrađuju se individualni planovi Kako funkcionišu grupe za koordinaciju? - Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, održano je preko 200 redovnih sastanaka grupa za koordinaciju, a kojima prisustvuju predstavnici tužilaštva, psiholozi centara za socijalni rad i policijski službenici. Na svakom od ovih sastanaka izrađuju se individualni planovi zaštite i podrške žrtvama nasilja, koji predstavljaju rezultat dobre saradnje svih navedenih državnih organa. Na dosad održanim sastancima grupa za koordinaciju izrađeno je oko 5.000 individualnih planova zaštite i podrške žrtavama nasilja u porodici - kaže Đorđević, koji je na čelu ovog tužilaštva već devet godina.
Brojke x 2.000 predmeta je rešeno 2017. uz primenu načela oportuniteta x 72 miliona dinara je uplaćeno na račun Vlade Srbije u humanitarne svrhe x 1.000 sporazuma o priznanju krivice je potpisano prošle godine
(Kurir.rs/ Jelena Spasić/ Foto: Prvo osnovno javno tužilaštvo)
NE PROPUSTITE
