Devojke su ga opsedale, a muškarci želeli da budu viđeni sa njim. Bio je pripadnik generacije koja "želi sve i odmah", a njegov život se završio kada je imao svega 21 godinu.
Njegova devojka je u ekskluzivnoj ispovesti koju je prenela Fejsbuk stranica "Legende devedesetih" ispričala kako je Kneletu želela da rodi 14 dece, a da mu je još kao klinka obećala da će mu biti devojka, što se kasnije i dogodilo.
Drug mu doveo ubice
Radovan Lagundžina Žabac i Knele bili su različitih karaktera, navodi se na stranici „Legende devedesetih“. Knele je voleo fer tuče, a Žabac hladno oružje. Kneletu je idol bio Giška, dok je Ranko Rubežić bio broj jedan za Žapca, a obojica su bili simpatizeri SPO.
- Kada se Žabac vraćao taksijem sa mitinga, video je Dejana Jankovića, sa kojim je bio u svađi. Janković je bio u društvu dva prijatelja, Lagundžin je posle rasprave izvadio pištolj. U tom trenutku je naišao tramvaj, koji ih je razdvojio.
U sledećem trenutku Žabac je ugledao kratež Jankovića i to je bio njegov kraj. Upucao ga je dva puta, u glavu i prepone! Žabac se namučio i tek je sutradan, 1. decembra 1990. godine, umro u Urgentnom centru. Knele je digao ceo Voždovac na noge da pronađe ubicu, ali je saznao da je uzalud, jer je Janković pobegao u Frankfurt. Izručen je Srbiji tek 1998, kada je osuđen zbog prekoračenja nužne samoodbrane na pet godina, a Vrhovni sud Srbije mu je smanjio kaznu na tri godine.
Giška je na Žapčevoj sahrani održao čuveni govor i zamolio omladince da se ne ubijaju međusobno. Knele je takođe održao potresan govor o prijateljstvu.
Radovanova smrt je promenila Kneletov život.
Nikada nije preboleo gubitak najboljeg druga. Kada je sledeći put nekome poklonio svoje poverenje, to ga je koštalo života. Darko Stanojević, koji mu je postao najbolji drug, navodno je pod pretnjom uveo ubice u Kneletovu sobu. Voždovčani se slažu da mu Žabac to nikad ne bi uradio i da bi radije umro nego izdao svog druga Kneleta - piše na stranici.
- Moja baka i Kneletova baka su iz istog mesta, iz Sopota na Kosmaju. One su bile prijateljice. Viđala sam Saleta još dok je bio mali. Živela sam na Voždovcu kada su oni došli iz Sarajevske. Bila je zima, sankanje u Nikšićkoj, strmina ispod Vojvode Stepe. Sećam se kada me je Knele puko sankama tako da sam se jako uplašila. Kada sam zaplakala, prišao je da me teši. Ranije sam se plašila nemirnih dečaka. On je rekao svojim drugovima da me odvedu kući. Uveli su me u dvorište i predali me tati, koji je bio jako strog komunista, bio je direktor pošte. Tata je bio zadivljen i rekao je: "Uvek ću je sa takvom decom puštati napolje.
"Bila sam starija od Saše, ali iako sam završavala osnovnu školu, bila sam mršava, krhka i nerazvijena. Zanimljivost je što me je Saša smuvao unapred! Još kao dečak me je pitao da mu budem devojka. Obećanje mi je iznudio na mom času folklora u OŠ "Bora Stanković" u Beogradu. Imala sam čas u sali za fizičko. Saša je u salu za fizičko uskočio kroz mali prozor s ulice i doskočio na kozlić, a čas je stao! Posle časa me je pitao: "Hoćeš li da me čekaš da porastem da mi budeš devojka?" Obećala sam da hoću i to se spontano ostvarilo nekoliko godina kasnije na žurki u Vojvode Stepe 16 na Autokomandi - kaže njegova ljubav i navodi da nije stigla da mu se zahvali za ljubav.
(Kurir.rs/Legende devedesetih)
NE PROPUSTITE
