SPECIJAL! KRIMI-OBRAČUNI: Mafijaši devedesetih poštovali kodekse, nisu SAKATILI, a brutalnost pokazivali MECIMA!

Časlav Ristić, penzionisani forenzičar, koji je dve decenije radio u MUP Srbije, prvi je bio na mestu svirepih zločina koji su devedesetih i početkom dvehiljaditih punili stupce crne hronike. Gotovo da nema mafijaškog ubistva u Beogradu u čijem rešavanju nije učestvovao, ali kako kaže, ovo čemu danas svedočimo, kada je reč o zločinima klana uhapšenih Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, nije nikada video, iako je uradio na hiljade uviđaja.

Nepoštovanje žrtve

- Ubistva žestokih momaka iz devedesetih nisu bila ni nalik monstruoznim ubistvima o kojima svi već neko vreme slušamo, a koja su se, kako se sumnja, desila u tzv. štekovima poslednje uhapšene organizovane kriminalne grupe - kaže Ristić i ističe da ne pamti da su kriminalci u vreme dok je bio aktivan policajac sakatili tela svojih žrtava.

- Bilo je otmica i kriminalnih ubistava, ali ni nalik ovima danas, gde se žrtve melju i od njih se prave ćevapi. U svojoj karijeri nisam imao ništa slično. Istina, bilo je u Španiji kada je zemunski klan ubio Milana Jurišića Jureta, pa su od njega pravili gulaš. U ovome što se danas radi, u tom skaćenju tela, ogleda se nepoštovanje žrtve - kaže penzionisani policajac i dodaje da su mafijaši ranije imali kodeks.

- Poštovali su neka pravila - ubistva su se izvršavala u klasičnim sačekušama ili tokom jurnjave automobilima. Sva brutalnost se ogledala u broju ispaljenih projektila. Uglavnom je pucano iz automatskog oružja i ispaljivana je kiša metaka. Recimo, prva bomba ispod automobila bila je postavljena 1994, kada je ubijen Rade Međed. Tada se pričalo da je bio vlasnik mnogih kockarnica. On je ušao u džip i u Ulici kneza Miloša eksplodirala je bomba ispod njegovog automobila, mislim da tada nije bilo daljinskog upravljanja, već da je bomba bila podešena satom. Nisam radio taj uviđaj, radile su kolege - kaže Ristić i dodaje da od svih ubistava koja je radio najviše odudara ubistvo političara Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, čije je telo pronađeno u rupi punoj kreča na Fruškoj gori. Istražitelje je do rake odveo svedok-saradnik.

Uništavanje dokaza

Naš sagovornik objašnjava da je to urađeno kako bi se uništili svi dokazi i kako se nikada ne bi otkrio identitet žrtve.

- Međutim, nisu uspeli da unište baš sve tragove, jer postoje materijali koje kreč nije oštetio. Pronašli smo ključeve od njegovog stana, patiku, i to nam je nesumnjivo pomoglo da utvrdimo identitet žrtve - prisetio se Ristić jednog od brojnih slučajeva.

OVE ZLOČINE JE REŠAVAO ČASLAV RISTIĆO

1. Rade Ćaldović Ćenta

Profesionalni ubica koristio pištolj „ingram”

Rade Ćaldović Ćenta (47) ubijen je sa svojom devojkom Majom Pavić, televizijskom voditeljkom i kumom pevačice Svetlane Cece Ražnatović, u automobilu, u gluvo doba noći između 14. i 15. februara 1997. u Francuskoj ulici u Beogradu, neposredno posle izlaska iz noćnog kluba „F6”. Ubica je pucao kroz bočno staklo auta, a oružje je imalo prigušivač.

- Odmah se videlo da je ubistvo izvršio profesionalac. Ćentu je pogodio sa četiri metka u grudi, dok je u Maju ispaljen metak u glavu i jedan u grudi. Zanimljivo je da je, sudeći po čaurama koje su pronađene, ubica koristio pištolj „ingram”. Videlo se da nijedno od njih dvoje nije imalo nikakve šanse da preživi i da je u njih pucano iz neposredne blizine - rekao je Ristić.

2. Bata Trlaja

Dva metra dugačak korak

S više hitaca iz „kalašnjikova” 25. februara 2000. ubijen je Radoslav Trlajić, zvani Bata Trlaja (37). U beogradskom podzemlju bio je poznat po rečenici: „Mala bara, puno krokodila”, kojom je opisao ono što se dešavalo devedesetih u Srbiji.

- Trlaju je sačekalo više napadača. Čekali su njegov auto i zapucali na oko 500 metara od njegovog kućnog praga. U njega je pucano rafalnom paljbom. Dao je gas, međutim, upao je u kanal i automobil se prevrnuo. Bilo je zanimljivo da je on tako ranjen izašao iz vozila i krenuo da beži preko njive do ulaza u zgradu. Merili smo korake, tragovi koji su ostali ukazivali su na to da je njegov korak bio skoro dva metra. Izmerili smo 1,9 metara dugačak korak. Trlaja je uspeo da stigne do zgrade, ali tu su ga sustigli i ubili iz „kalašnjikova” - priča forenzičar i dodaje:

- Bio je sav u krvi, ležao je na pločniku, napadači su pobegli kolima, a usput su se oslobodili i oružja. U širem krugu mesta zločina tokom uviđaja pronašli smo dva „kalašnjikova”, jedan pištolj, okvir za automat i mnogo čaura različitog kalibra.

3. Bane Grebenarević

Pancir mu nije bio od pomoći

Bane Grebenarević i Zoran Šubara izrešetani su 27. marta 1996. na Bežanijskoj kosi. Naša fudbalska reprezentacija igrala je u to vreme s Rumunijom kad je Grebenarević izašao iz zgrade u kojoj su mu živeli roditelji u Ulici Stojana Aralice i zajedno sa Šubarom seo u crni „folksvagen korado”.

- Njega su sačekala dvojica ispred očeve kuće, pratili su ga i na prvom semaforu su zapucali u njegov automobil. Nađeno je više desetina čaura. Bane i Zoran su imali pancire i oružje ispod sedišta, ali im ništa od toga nije pomoglo. Ubice su ciljale u glavu, te nisu ni stigli da uzmu svoje oružje da se odbrane - objasnio je Ristić.

4. Jusuf Jusa Bulić

Telohranitelj nije stigao da uzvrati paljbu

Jusuf Jusa Bulić, vlasnik FK Železnik, ubijen je 4. marta 1998. na Novom Beogradu ispred kafića „22”. Časlav Ristić podseća da su pored Bulića ubijeni i njegov telohranitelj Nenad Raščanin i prijatelj Petar Vujačić, takođe funkcioner Železnika, a da je njegov brat Muka Bulić ranjen.

- Bili su u kafiću, ubica je čekao da izađu. Po položaju zatečenih tela videlo se da su prvo izašli telohranitelji, oni su već bili na stazi, za njima je išao Bulić, a iza njega njegov brat. Tada je ubica počeo da puca, ubio je telohranitelja, koji je pokušao da izvadi svoj pištolj i uzvrati, ali nije uspeo. Ubica je pucao rafalno iz automatske puške. Bulić je pogođen na izlazu, tu je zatečeno njegovo telo, a brat mu je bio ranjen te je uspeo da se vrati u kafić i na taj način se skloni od metaka. Prema rečima očevidaca, ubica je seo u auto i pobegli su - objasnio je Ristić.

5. Mihajlo Divac

Pucao zbog poprekog pogleda, ubijen s leđa

Časlavu Ristiću je ostalo u sećanju i ubistvo Mihajla Divca (28), kojeg je 12. februara 1995. godine ispred hotela „Putnik” na Novom Beogradu ubio bokser Radovan Radusinović.

- Ubistvu je prethodila kraća rasprava, a na licu mesta sve je bilo jasno. Divac je nakon tog nesporazuma koji je imao s bokserom izvadio pištolj i pucao ranivši ga. Pokušao je da pobegne, ali je Radusinović bio brži. Izvadio je svoj pištolj i zapucao ka Divcu, pogodio ga je u leđa - priseća se Ristić.

Mihajlo Divac je bio bokser s Novog Beograda, bio je jedan od nezaustavljivih likova, koji je napadao i kad je u njega bio uperen pištolj. Kobnog dana otišao je ujutru u hotel gde su bili smešteni učesnici tradicionalnog bokserskog turnira „Beogradski pobednik” i on je otišao da od takmičara Slaviše Popovića uzme fotografiju s posvetom. Napuštajući hotel, zasmetalo mu je kako ga je pogledao bokser Radovan Radusinović. Posle nekoliko razmenjenih reči i kraće svađe, potegao je pištolj i u pravcu Radusinovića i njegovog prijatelja ispalio šest hitaca. Zatim je istrčao napolje, dobacivši svojim prijateljima da beže jer je „izranjavao ljude”. Takođe je poznat kao jedan od sagovornika u kultnom dokumentarcu „Vidimo se u čitulji“.

KURIR DANAS POKLANJA KESICU ZA LAVANDU: Pogodna je i za ostalo aromatično bilje

Danas ćete uz dnevne novine Kurir dobiti na poklon KESICU ZA LAVANDU. Kesica koju dobijate je prazna i poklon ne uključuje lavandu. Ova kesica je dostupna u raznim bojama pa samo izaberite onu koju želite. Ukoliko niste ljubitelj mirisa lavande, ovu kesicu možete korstiti i za neko drugo aromatično bilje koje vam više odgovara.

Autorka Jelena Rafailović