MOĆNI BALKANSKI NARKO-KARTELI: Godišnje zarade više novca od zbira vojnih budžeta država bivše Jugoslavije

Pucnji u glavu u podzemnoj garaži prometnog tržnog centra. Otkinute noge u eksploziji bombe podnemetnute pod automobil u nekom balkanskom gradu. Mučenje, kasapljenje i fotografisanje unakaženih tela pripadnika suparničkih bandi. Pokolji po restoranima evropskih metropola čiji su akteri Crnogorci, Srbi i poneki "Jugosloven". Sve ovo povezuje jedna reč - kokain.

Da bi se vest o zapleni kokaina "probila" do naslovne strane, to mora da bude količina kao nedavno u Crnoj Gori, kada je u bananama pronađeno 1,4 tone kokaina u ciglama. Vrednost je procenjena na oko 100 miliona evra. Vest da je negde u regionu zaplenjeno kilo ili dve "belog" uglavnom ide na dno stane, jer to više nije događaj od velike važnosti, jer kilograme više niko ne broji.

Kokain je postao crnogorsko-srpski fenomen i "brend" i klanovi sa ovih prostora važe za najveće "igrače" u Evropi. Po nekim procenama MUP Srbije, crnogorsko-srpske bande krijumčara snabdevaju i do 60 odsto tržišta kokaina u Evropi, a i direktor policije Vladiir Rebić je svojevremeno u intervjuu jednim dnevni novinama potvrdio da krijumčari kokaina sa ovih prostora drže primat u švercu i prodaji ove južnoameričke droge u Evropi.

Po podacima sajta Rasel Webster za 2019. godinu vrednost tržišta kokaina u Evropi je oko 9,1 milijardi evra, ukoliko crnogorsko-srpki klanovi drže oko 60 odsto prodaje, nije teška matematika izračunati da je njihov prihod oko 5,4 milijardi evra. Čisto za ilustraciju o kolikoj sumi se radi, govori podatak da je to nekoliko puta više novca nego što su bili vojni budžeti država bivše Jugoslavije, koji su za tu namenu, mada je teško sabrati u evro, izdvojile oko 1,6 miljardi evra.

Da to nisu samo novinarske fantazije i prazne priče, osim sada već trocifrenog broja žrtava rata klanova za prevlast nad tržištem kokaina govore i neverovatne količine kokaina zaplenjene po svetu, pre svega u Evropi, a koje pripadaju nekom od balkanskih kartela. Rekordne zaplene ove vrste droge u mnogim zemljama je upravo kokain koji su ili švercovali ili njegov šverc organizovali Srbi ili Crnogorci.

Recimo, najveća zaplena u istoriji američke carine je upravo pronalazak više od 16 tona kokaina čija je vrednost procenjena na basnoslovnih 1,1 milijardu dolara u luci u Filadelfiji 2019. godine. Većina pohapšene posade su bili Crnogorci, koji su priznali delo, ali nisu iz straha za svoju bezbednost smeli da priznaju ko stoji iza ovog gigantskog poduhvata. Naši kriminalci su zaslužni i za najveće, istorijske zaplene u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, istražuje se jedan slučaj u holandskoj luci Roterdam...

Crni kokain

Ova vrsta je najnovija varijacija dobro poznate droge - kokaina. Razlika je na prvi pgled vidljiva, u boji, jer kokain je snežno beo, dok je ovaj novi proizvod crn kao ugalj i često ga tako krijumčari i kriju. Ono što je najopasnije kod crnog kokaine je što nema specifičan miris, pa ga tako policijski psi mnogo teže otkrivaju.

Ipak, ne ide sva suma narko-kartelima u ruke i to je posebna opasnost. Oni imaju i velike troškove za transport, podmićivanje, a takođe imaju i dosta gubitaka kada im policija ili carina zaplene robu Ipak, nema sumnje da i dalje ogromne količine novca stižu u šake šefova narko-kartela koji pokušavaju potom da ih plasiraju u legalne tokove. Osim toga ovi mafijaši neće štedeti da potkupe policajce, pripadnike tajnih službi, tužilaca i sudija, političare ili biznismene koji mogu da im pomognu u njihovim poslovima i prošire im uticaj.

Inače, zanimljivo je da kokain i nije tako nova stvar na ovim prostorima. On se pojavio u tadašnjoj državi posle Prvog svetskog rata a doneli su ga "Beli Rusi", članovi plemstva i oficiri poražene carske armije koji su posle Oktobarske revolucije spas potražili u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Već dvadesetih godina 20. veka zabeležene su prve zaplene.

Posle Drugog svetskog rata kokain nestaje sa narko-tržišta, da bi se stidljivo vratio tek sedamdesetih, osamdesetih i to kada bi ga neko doneo iz neke od zemalja Zapadne Evrope i to u simoličnim količinama. Ipak, srpski kriminalci su pratili svetske trendove, tako da je usledio šok 1998. godine. Tada je otkrivena, za to vreme, ogromna količina kokaina, čak 114 kilograma i to u Srbiji, tačnije u Koceljevi kod Šapca. Ustanovljeno je da je droga iz Perua i to avionom, preko aerodroma "Nikola Tesla". Uhapšeno je 5 osoba osumnjičenih za šverc.

Na aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu u narednih nekoliko godina uhapšeno je još nekoliko "mula" - osoba iz Srbije i zemalja Južne Amerike koje su švercovale kokain tako što su ga gutali ili pakovali u posebne pregrade u koferima. Ali, ta "divna stara vremena" kada su se kilogrami švercovali preko aerodroma su prošla.

Karteli sa Balkana sada su u stanju da kupe brod i koriste ga za šverc tona i tona kokaina, a njihova moć je, od sitnih švercera, porasla na šefove moćnih i smrtonosnih klanova.

Čitulja za Eskobara

Prekookeanske veze narkodilera između zemalja Južne Amerike i Srbije uspostavljene su još sredinom devedesetih godina. Neposredno pošto je u "Politici" objavljena čitulja najmoćnijem narkodileru svih vremena Pablu Eskobaru i nakon što je pesma "Kralj kokaina" postala hit, latinoamerički prah je zaista počeo da pristiže u Srbiju. Kako je kasnije pisano u štampi, ozbiljniji začetnici ovog "posla" bili su braća Fiškal iz Požarevca (jedan od njih boravio je u Kolumbiji, a obojica su kasnije likvidirani).

Dok šira javnost ranije nije znala ko su glavni dileri, danas su svi čuli za Darka Šarića iz Pljevalja, optuženog za šverc 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u zemlje Evropske unije, koji je svojevremeno bio rado viđen učesnik privatizacija propalih preduzeća po Srbiji. On je osuđen na 15 godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta zbog kršenja njegovih ljudskih prava, pre svega na fer i pravično suđenje jer se ispostavilo da su dva člana sudskog veća koje je odlučivalo o toj prvostepenoj presudi bili i u veću koje je Pljevljaku odredilo pritvor što je protivno Zakonu, ali i Ustavu.

O Jovanu Vukotiću i Radoju Zviceru, vođama zakrvljenih kotorskih narko-kartela čiji sukobi su odneli desetine, ako ne i stotinak života pre svega u Srbiji i Crnoj Gori, ali i širom Evrope i Balkana, sada već svi znaju i oni su postali, skoro pa pop zvezde.

Onda se pojavio i klan Belivuk-Miljković, čiji su članovi optuženi za pet monstruoznih ubistava, ali i, naravno, trgovinom kokainom i drugim narkoticima. Oni su postali poznati jer su u glavnom gradu jedne evropske države počeli da primenjuju metode svojih kolega iz Meksika kao što su mučenja, sakaćenja i odsecanja glava.

Iako se zna da su klanovi i kotorski i beogradski Belivuk-Miljković, imali logističku ali i obaveštajnu podršku pojedinih elemenata policije i državnog aparata, broj, makar za sada, policajaca, tužilaca, sudija, funkcionera, uhapšenih i procesuiranih zbog veza sa tim klanovima može se pobrojati prstima jedne ruke.

Kurir.rs/M.Ž.L.