Pre 52 godine, tačnije 6. oktobra 1969. godine dogodio se do tada nezapamćeni zločin na prostorima bivše Jugoslavije, kada je Šefka Hodžić rasporila stomak trudnice Alije Hasanović (26) i uzela joj bebu.
Gotovo bez konkurencije, ona se već decenijama nalazi na listi najsvirepijih žena - ubica sa Balkana. Seoska lepotica iz planinske zabiti Jusići kod Zvornika, 6. oktobra 1969. godine pretvorila se u zver, kada je ubijena njena trudna rođaka Alija Hasanović, a iz njene utrobe izvađena beba.
U nepristupačno bosansko selo, do koga se u to vreme moglo stići samo peške i na konju, sjatila se celokupna jugoslovenska ali i svetska štampa, da zabeleži bar neki detalj o ženi koja je bila optužena da je izvršila ovaj zločin. Nemački "Špigl" u nastavcima je obavljivao priču o Šefki Hodžić.
Ubijena pa rasporena
Dan nakon brutalnog zločina telo trudnice pred porođajem Alije Hasanović, ubijene sa tri hica iz pištolja, iz čijeg je stomaka carskim rezom bilo izvađeno novorođenče, nađeno je na njivi, prekriveno senom.
Iste večeri kad se dogodio još uvek neotkriveni zločin, iz kuće Hodžića pronela se vest da se Šefka, za koju se po selu godinama podrugljivo govorilo da je ne može da bude u drugom stanju, porodila i da je na svet donela devojčicu.
Nakon pronalaska Alijinog tela, istražitelji u prvi mah nisu znali odakle bi krenuli sa istragom, niti je ikome bilo jasno ko bi mogao počiniti tako okrutno ubistvo.
Misteriju je ubrzo rešio patolog Milan Vušić, koji je kazao da je takav zločin mogla počiniti jedino nerotkinja željna deteta.
Istražitelji su pokucali na vrata Šefke Hodžić, koja je nekoliko dana ranije prijavila smrt tek rođene devojčice, za koju je tvrdila da je njena.
Lekarskim pregledom utvrđeno je da Šefka nikada nije bila u drugom stanju, te da je mesecima unazad simulirala trudnoću, stavljajući na stomak jastuke. Obmanula je čak i supruga, koji je za hleb zarađivao kao fizikalac u Crnoj Gori i retko je dolazio kući.
Javnost je tražila Šefkinu glavu. I skoro je dobila. Presudom Okružnog suda u Tuzli 1970. godine osuđena je na smrt streljanjem, kao i njen zet Avdija Hodžić, kao saučesnik u zločinu.
Ostala joj je još jedna šansa. Žalba.
Napisala je pismo i adresirala ga na kancelarije čuvenih advokata Filote File i Đorđa Bele. Od tog trenutka oni preuzimaju Šefkinu sudbinu u svoje ruke.
Jezivom zločinu, zbog kojeg je bila osuđena na smrt strijeljanjem, prethodio je težak život s mužem pijancem, koji ju je svojevremeno izbacio iz kuće jer nije mogla da zatrudni. Vreme nakon Drugog svetskog rata nije bilo povoljno za žene, naročito u siromašnim delovima zemlje, zabitim selima gde nije bilo ni škole, pa tako ni Šefka iz sela Jusići u BiH nije završila ništa osim dvogodišnjeg kursa opismenjavanja.
Biografija
Sa 17 godina Šefka se udala za Nedžiba Hodžića 1960, a samo godinu pre toga pred njenim očima joj je ubijen otac zbog krvne osvete.
Prve godine braka nisu bile nasilne, ali šest godina kasnije zajednica je za siromašni par postala pravi pakao. Kad bi joj suprug došao nakratko kući sa terena iz Titograda, opio bi se u seoskoj kafani, a na povratku kući pretukao bi "jalovu suprugu". Šefka se jednom pokušala ubiti, ali ju je video komšija i sprečio je da sebi presudi.
Pod pritiskom primitivne sredine da mora postati majka, odlučila je da lažira trudnoću i da se nekako dokopa Alijine bebe.
Žalba njenih branilaca File i Bele je usvojena i proces za zločin u Jusićima je obnovljen.
Šefka je tokom sudskog procesa čak sedam puta menjala iskaz, tvrdeći da ona nije ni planirala ni počinila zločin, svaljujući krivicu na zeta, kao i još jednog meštanina sela.
Smrtna kazna streljanjem zamenjena je robijom od 20 godina.
Posle odležanih 13 godina Šefka je izašla na slobodu, promenila identetit i prema nekim podacima, živela je u Vojvodini.
(Kurir.rs/24sedam)
NE PROPUSTITE
