Ni nakon osam dana neprekidne portage za Stojadinom Đorđevićem (79) zvanim Dine iz sela Zagužanje kod Surdulice, kome se izgubio svaki trag 9. januara ujutru nakon što je iz kuće pošao u lov, nestali čovek nije pronađen niti ima bilo kakvog nagoveštaja šta se sa njime dogodilo.
Više od 300 ljudi danonoćno pretražuje teren a u potragu su uključeni i dronovi i psi tragači, ali od Đorđevića ni traga ni glasa. Porodica strahuje da je nesrećni čovek ubijen a njegovo telo odneto negde i sakriveno.
-Preko 300 ljudi je uključeno u potragu, svi su iscrpljeni, nema mesta u celom kraju koje nisu pregledali, nemoguće je da ga je zemlja produtala, nemoguće. Osmi dan, našlo bi se nešto. Puške nigde nema, nema čizama, narandžastog kačketa koji je imao na glavi. Pregledane su i napuštene kuće, šumarci, šibljaci, jedan tunel u kraju. Traže i meštani i lovci i Gorska služba, bratanac je sa drugovima snimao teren dronom i ništa. Ne znamo šta da mislimo, strahujemo da ga je neko ubio pa oterao negde njegovo telo da prikrije tragove - kaže Snežana Mitić, ćerka nestalog čoveka.
U nedelju, 9. januara kada je Stodajdin izašao iz kuće, ništa nije nagoveštavalo dramu koja će da usledi.
- Pošao je u lov, u šumu iznad kuće ali više da se prošeta. Prija mu boravak u šumi i svež vazduh, jer tada ne koristi pumpicu za astmu. Nije hteo da nosi hranu, rekao je mojoj majci: “stavi ti doručak da doručkujemo pa idemo da se ošišaš u Surdulicu, da kupimo namirnice i podignemo penziju”. Znači ništa neuobičajeno. On ponese sendvič kada ostaje duže, sada je planirao samo da napravi krug. Iznad je naš voćnjak, vinograd, jeste šuma, ali je on tu odrastao. I nema ga. Zadnji put ga je neki lovac video oko 13, 14 časova. Brat je otišao oko 15 časova da ga traži, oko 23 uveče je došao – ni traga. Posle su se uključili i drugi meštani i lovci, pucali puškom u vazduh da ih čuje, vodili pse tragače ali bez rezultata. Skroz je misteriozno i nelogično. On nije toliko snažan i jak da može da ode više od 20 kilometara. Odrastao je u tom kraju, maltene je iz dvorišta nestao - priča Snežana.
Da stvar bude još misterioznija, Stojadin je u lov pošao sa dva lovačka psa koja je vodio na povocu a koji su se tek sutradan vratili kući.
-Prvo je došao jedan, pa drugi pas. Ta jedna crna keruša, od njega se ne odvaja, kako se sada odvojila nije mi jasno. Nešto se desilo. Nemamo šta drugo da milsimo. Moj brat je sa psima koji su onjušili njegove stvari pokuša da ga nađe, ali ni to nije uspelo. Tragovi nikakvi nisu nađeni ni u snegu. Danas su otišli da pretraže malo jezero u kraju, da provere da ga neko nije bacio tamo. Moj otac tamo nikada nije išao jer se plašio vode a i veoma je nepristupačno. To je neko veštačko jezero kod Vlaškog dola odkale su navodnjavani nekada voćnjaci, koje stoji sada kao neka bara. Policija je preuzela stvar u svoje ruke - kaže Snežana.
Ona kaže da porodica više nema nadu da je Stojadin živ, ali se nadaju da će naći njegovo telo kako bi ga dostojno sahranili.
“Ne znam gde da mu zapalim sveću”
Nestali čovek je radio je u “Mačkatici” do penzije, električar je i svi ga znaju u tom kraju.
-Ajde da je loš čovek pa i da mu se desilo, ali ovako nešto njemu da se desi, pa to nisam mogla ni da sanjam. Njega svi u selu vole, ne što je moj otac, već što je jedna dobra duša, svi plaču. Nema ko nije zaplakao i pošao da ga traži, gledaju šibljake, kuće, šumarke. Sve mogućnosti smo isključili Ne može da ga nema, jedino da je neko negde odneo njegovo telo . Ne može on da pređe 30, 40 kilometara i po magli. Van pameti smo svi. Strahujemo da nećemo nikad da ga nađemo. Bila sam do crkve jutros, ne znam gde da mu zapalim sveću. Za žive ili za mrtve - priča Snežana na ivici suza.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
