Pripadnici Uprave granične policije, osim sprečavanja krijumčarenja oružja, narkotika, automobila, novca, umetnina i ljudi, angažovani su i na sprečavanju krijumčarenja zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta. Oni se godišnje susretnu s različitim brojem slučajeva i vrstama, u zavisnosti od trendova u ilegalnoj trgovini na evropskom i globalnom tržištu, a jedna od najvećih zaplena na našoj granici bio je pokušaj krijumčarenja 105 različitih vrsta ptica na graničnom prelazu Gradina.
Nedeljka Petronijević, šefica Odseka za suzbijanje prekograničnog kriminala, kaže da je krijumčarenje najlakše sprečiti na graničnom prelazu.
Nehumani uslovi
- Na srpskim granicama najčešće dolazi do šverca ptica i gmizavaca, ponekad sisara, pa i pojedinih biljaka. Jedan od najinteresantnijih slučajeva sa kojim smo se susreli bio je pokušaj krijumčarenja raža, koje su bile spakovane u kese sa vodom i smeštene u kutije od stiropora - objašnjava naša sagovornica.
Uslovi u kojima se životinje krijumčare uglavnom su nehumani, uprkos tome što krijumčari sa sobom nose vodu i hranu za njih, pa se dešava da životinje uginu.
Falsifikuju dokumenta
Švercuju lutalice i rasne pse
Uprava granične policije sarađuje s kolegama iz inostranstva, a kako kažu, upozoreni su da veliki broj pasa kako rasnih, tako i lutalica, iz Srbije putuje ka inostranstvu. - Psi mlađi od šest meseci ne smeju da napuštaju zemlju, a krijumčari falsifikuju dokumentaciju i iznose ih jer se bolje prodaju psići od dva meseca. Dosad smo se sretali sa švercom različitih pasmina - zaključuje naša sagovornica.
- Ptice se prenose u kavezima, kartonskim kutijama, prekrivaju ih jaknama, čaršavima i kriju u gepecima i iza i ispod suvozačevog sedišta, ali, nažalost, ima slučajeva i da ih pakuju u plastične flaše kako bi im ograničili kretanje, a stavljaju im lepljive trake na kljunove kako ne bi ispuštale zvuke. Od doživljenog stresa, životinje ponekad uginu - priča naša sagovornica.
Petronijevićeva objašnjava da, osim graničnih policajaca, u akcijama učestvuju i carinici, stručnjaci za divlje vrste, a da su u ceo proces uključeni i Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede.
Stručnjaci
- Policajci pronađene životinje slikaju i šalju slike stručnjacima koji prepoznaju da li je reč o zaštićenoj vrsti. Nedavno smo, takođe na prelazu Gradina, pronašli 34 goluždrava ptića za koja nam je ornitolog odmah javio da moramo da ih grejemo na temperaturi od 37 stepeni, a napolju je bilo 11. Životinje kasnije preuzimaju domaći zoo-vrtovi, a mi često imamo osećaj da, osim što sprečavamo izvršenje krivičnog dela, spasavamo i živote nedužnih bića.
Vade se
Pričaju da vole ljubimce
Krijumčari, kako objašnjava Petronijevićeva, prilikom pronalaska životinja uglavnom pričaju da nisu znali da je reč o zaštićenoj vrsti, te da su ih našli preko Fejsbuka i kupili od ljudi koje ne poznaju.
- Pričaju kako vole kućne ljubimce, hteli su da ih imaju za sebe i svoje vrtove sa egzotičnim pticama. Kazne za krijumčarenje, nažalost, nisu visoke, pa smatramo da bi oštrija kaznena politika uticala na to da se obim krijumčarenja smanji - kaže naša sagovornica.
U Srbiji, kako ističe, najčešće se krijumčare ptice i gmizavci.
- Ptice se uglavnom krijumčare zbog potrebe tržišta egzotičnih kućnih ljubimaca, kolekcionarstva, a ptice pevačice zbog ishrane i lova. Autohtone vrste se izlovljavaju i iznose iz Srbije ilegalno, dok se strane vrste unose u Srbiju ilegalno. Kretanje je dvosmerno.
Derivati
Slonovača i rog nosoroga
Petronijevićeva objašnjava da se, osim suzbijanja krijumčarenja živih životinja, oni bave i zaplenom delova, derivata i proizvoda zaštićenih vrsta. - Predmeti od slonovače spadaju u zabranjene predmete, jer se slonovi nalaze na crvenoj listi, kao i na CITES dodatku I, a da biste dobili bilo kakav predmet ili nakit od slonovače, slon je morao biti ubijen. Ista situacija je i sa rogom nosoroga koji se švercuje jer pojedini azijski narodi veruju da ima lekovita i afrodizijačka svojstva, iako je utvrđeno da to nije istina, jer je on sastavljen od keratina.
Kurir.rs/ Jelena Ivić
NE PROPUSTITE
