Trgovina ljudima, osim seksualne eksploatacije kroz koju je najčešće prepoznajemo, podrazumeva i radnu eksploataciju, prinudu na vršenje krivičnih dela, prinudu na prosjačenje, prinudni brak, a pojavljuju se i novi oblici eksploatacije kao što je ekonomska. Među žrtvama u Srbiji su u jednom slučaju kao žrtve trgovine ljudima čak prepoznati i fudbaleri koji su došli iz Dominikanske Republike!
Slučaj uglednog niškog lekara J.G. koga je bračni par držao u nekoj vrsti ropstva i uzimao mu sav novac koji je zarađivao šokirao je javnost, ali nažalost, nije usamljen u Srbiji. Kako objašnjava Mitar Đurašković iz Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, u našoj zemlji su kao žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije prepoznati gradjevinski radnici, radnici na gazdinstvima, čobani ali i žene i deca su bili prinudjeni na rad u ugostiteljskim objektima i prinudni rad u kući. Na žalost žene i deca su često žrtve višestrukih oblika eksploatacije, koje podrazumevaju i seksualnu i radnu eksploataciju, ali i prinudu na vršenje krivičnih dela i prinudu na prosjačenje.
- Afrički fudbaleri neretko završe kao žrtve trgovinom ljudima u Evropi, ali mi smo u našoj zemlji imali slučaj fubalera sa Dominikane, koji su došli u Srbiju da bi igrali fudbal u jednom lokalnom klubu. Umesto fudbalske karijere, oni su živeli u svlačionici jednog malog fudbalskog kluba, bili su neka vrsta domara ali su i prinudno igrali fudbal za razne klubove i nisu bili plaćeni. Oni su često bili gladni, nisu imali nikakve higijenske uslove, a oduzeta su im i dokumenta - priča Đurašković.
Koliko je to aktuelno pitanje u Evropi, pokazuje i to da je u toku projekt u kome učestvuje Beogradski univerzitet i NVO Atina, i koji se bavi socijalnom uključenošću fudbalera iz Afrike.
Naš sagovornik navodi da se u praksi susretao i sa slučajevima radne eksploatacije. - Neretko se dešavalo da među žrtvama trgovine ljudima budu naši radnici koji su otišli na privremeni rad u inostranstvo, a tamo su završili u jako lošim uslovima, radili su pod prinudom, uz pretnju kazne i maltene su izrabljivani - objašnjava Đurašković
- U jednom slučaju naš radnik je kad se vratio iz inostranstva rekao "sa više para sam otišao, nego što sam se vratio!". To su vrlo opasne situacije, kada se ide u inostrastvo i traži posao na crno.
Manekenstvo
U Srbiji nije bilo zloupotreba modela
Mitar Đurašković navodi da iako u svetu ima slučajeva da su manekenke žrtve trgovine ljudima kod nas to nije slučaj. - Za sada nismo prepoznali nijednu devojku koja se bavi manekenstvom ili modelingom kao žrtvu seksualne ili radne eksploatacije. Ranije smo preko različitih modnih medija apelovali da se ovakvi slučajevi prijave, ali do sada prijava nije bilo.
Najbolje je ići preko Agencija koje posreduju pri zapošlljavanju u inostranstvu ili preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Lista agencija koje imaju dozvolu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se nalazi na sajtu tog ministarstva. Sve uslove puta, rada i smeštaja treba proveriti prilikom odlaska na rad u inostranstvo. Najmanji rizik je kada je sve legalno, sve ostale situacije povećavaju rizik od prevara, zlouoptreba, eksploatacije i prinudnog rada, objašnjava sagovornik.
- Pre nekoliko godina, kolega iz Švedske nam je ispričao da oni imaju slučaj nekoliko devojaka sa prostora bivše Jugoslavije koje su namamljene u ovu skandinavsku zemlju zbog ekonomske eksploatacije. Naime, one su upoznale neke momke sa kojima su stupile u vezu, a potom su se odselile kod njih. Kada su stigle u Švedsku, primorane su da traže azil i da se prijave za primanje socijalne pomoći, a sav novac koji su dobijale morale su da predaju "momcima" - priča Đurašković:
- One nisu seksualno eksploatisane, ali su zloupotrebljene i iskorišćene. Držane su pod kontrolom, nisu smele da se samostalno kreću, odvodili su ih svakog meseca da dižu pare i predaju im novac. Devojke su trenirane kao žrtve trgovine ljudima. Kao vrsta trgovine ljudima, kako objašnjava, prepoznaju se i neki drastični slučajevi ugovorenog braka. - U pojedinim zajednicama devojčice se prodaju za ugovorene brakove. Nažalost, ovi brakovi su zapravo prinudne zajednice koje su paravan za radnu eskpoataciju, koja uglavnom podrazumeva rad u kući, čišćenje, takozvano služanstvo, ali i seksualnu eksploataciju, prosjačenje i vršenje krivičnih dela - kaže Đurašković:
- Mi u Srbiji godišnje prepoznamo dva do tri takva slučaja, a sretali smo se sa situacijama da su deca prodavana za žuti spaček, polovni frižider, 200 evra i đinđuve.
Kurir.rs - Jelena Ivić
NE PROPUSTITE
