Prvi od Arkanovih ljudi koji je izgubio život bio je Radojica Nikčević, direktor stambene zadruge "Šumadija", predsednik KK "Partizan", između ostalog i 1992, kada je Partizan osvojio Evropu, zaljubljenik u aerosport i Rusiju. Sa Arkanom je drugovao i na sportskom, na ratničkom i poslovnom terenu.
Radojica Nikčević (45) bio je rođeni Beograđanin, nikšićkog porekla, kako je sam govorio: " Ja sam Crnogorac srpskog roda”, a njegovo ubistvo bilo je prvo iz serije nerasvetljenih ubistava poslovnih ljudi bliskih režimu Slobodana Miloševića. Pre njega, na ulicama Beograda su ubijani uglavnom ljudi koji su od samog početka svoje karijere pripadali beogradskom podzemlju.
Radojica je, međutim, bio pripadnik klase ratnih profitera. Ova grupa ljudi, uz pomoć jakih političkih veza, akumulirala je bogatstva merena desetinama miliona dolara. Sam Nikčević je neposredno pre svoje smrti tvrdio da je težak 50 miliona nemačkih maraka. Svoje bogatstvo je voleo da pokazuje, a za to su mu služili izuzetno vredan dijamantski prsten i "Rolex" sat sa dijamantima.
Posle završene Više ekonomske škole Nikčević se zaposlio u JIK Banci, i posle izvesnog vremena tu postao jedan od direktora. Za prinudnog direktira Stambene zadruge Šumadija, koja je bila pred likvidacijom, postavljen je 1985. i od tada počinje njegov uspon.
Zahvaljujući svojim vezama u struktrurama vlasti, ali i među zemljacima, obezbedio je nove poslove u elitnim beogradskim naseljima Senjak i Dedinje. Sedište firme vrlo brzo premešta iz baraka u Svetozara Markovića u novoizgrađenu poslovnu zgradu na Topčiderskom brdu, koja je u to vreme bila verovatno najlepša u Beogradu. Šumadija obezbeđuje stanove za mnoge visoke policijske funkcionere, kao i za Milorada Vučelića, koji je devedesetih bio direktor RTS-a.
Pet godina kasnije osnovao je prvu privatnu radio stanicu u Beogradu, Radio Pingvin, uspevši da vrlo brzo obezbedi dozvolu i frekvencije, što je u ono vrme bilo ravno podvigu. Poređenja, radi, izrazito opozicioni Radio B92, sve dok ga nije preotela država na samom početku NATO bombardovanja, koristio je iznajmljenu frekvenciju RTS-a.
Ovo je bila posledica bliskosti sa vlastima, čijim je istaknutim predstavnicima uvek činio usluge.Ali, takođe je je bio povezan i sa opozicijom, i sa policijom i sa ljudima s one strane zakona.
Prema navodima američke Agencije za suzbijanje droge (DEA), upravo je Radojica Nikčević, "operativac DB-a i biznismen", sa Italijanom Đovanijem di Stefanom, koji se devedestih niotkuda pojavio u Beogradu i odmah dobio naš pasoš, putovao u Kolumbiju da bi Miloševićevim vlastima doveo izaslanike Pabla Eskobara, koji je tada još bio na čelu Medeljinskog kartela.
Bivši pripadnik beogradske policije Dragan Mladenović tvrdio je da šverc droge organizuje MUP Srbije, da se tim poslom bavio i Radojica Nikčević, a da su ga likvidirali ljudi za tu priliku dovedeni iz inostranstva, pošto je ovaj počeo mnogo da priča.
Tog 7. oktobra 1993. godine u 8.15 časova ujutro, u Ulici Vase Pelagića br. 54, izašao je iz ogromnog službenog "mercedesa", i uputio se ka ulazu u svoju firmu. U susret su mu išli ubica i njegov pomagač, obučeni u radnička odela. Ubica je, pošto je mimoišao Nikčevića, ispalio iz neposredne blizine dva metka iz revolvera kalibra 44 u potiljak žrtvi i polako, sa asistentom, odšetao do automobila marke "jugo", koji ga je čekao. Taj automobil, kasnije je pronađen u obližnjoj slepoj ulici, da bi se istragom utvrdilo da je ukraden.
Svu imovinu i firme koje je Nikčević posedovao nasledio je Đovani Di Stefano, koji je objašnjavao da time samo ispunjava amanet svog pokojnog pobratima.
Kurir.rs/Momčilo Petrović
NE PROPUSTITE
