I danas se saznaje za tajne devedesetih, o Arkanu, Ćenti, svadbi veka komandanta SDG... Najvažnije događaje gledali smo na televizijama, čitali u novimana, ali ono što se dešavalo između redova i pored kadrova i dan danas se otkriva.
Nepoznanice je nedavno otkrio Miloš Petković, poznatiji kao Dafina, nekadašnji narednik SDG i jedan od telohranitelja Željka Ražnatovića Arkana.
Kada sam ga upoznao, Arkan mi je ličio na veoma neotesanog i tvrdoglavog čoveka. U novembru 1993. u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi (SDG) već su bili Kristijan Golubović i Milorad Ulemek Legija.
On je svojevremeno rešio je da iznese detalje o kojima se i danas mnogo ne zna.
Petković je otkrio kako je bilo u kampu garde, u kakvim je odnosima bio sa Legijom, kakav se to incident desio na Arkanovoj i Cecinoj svadbi...
O Srpskoj dobrovoljačkoj gardi
Upoznao sam Arkanovu kumu dok sam radio kao moler. I ja sam njoj završavao neke radove na njenoj kući, a inače te radove je Arkan finasirao. I jednog dana kada je on došao, pogledao me i pitao da li hoću da se pridružim njegovoj gardi. Pristao sam.
Inače tada kada sam ga prvi put upoznao ličio mi je na veoma neotesanog i tvrdoglavog čoveka.
Gardi sam pristupio u novembru 1993. Tu su već bili Kristijan Golubović i Milorad Ulemek Legija. Kad sam došao u kamp tog dana je upravo Legija bio dežurni oficir. On me odmah postrojio jer sam ja došao u pocepanim farmerkama glumeći neku mafiju iz Braće Jerković. Bilo je teško tih prvih dana. Čak sam tada bacio bio i bombu u neki bunar pa su me kaznili tako što su me maltretirali tri dana i tri noći. Kazna je bila užasna.
Arkan nas je jednog dana postrojio u kući gde sada živi Ceca i pitao me zašto me zovu Dafina.
- Zato što sam kod nje radio za neki keš, odgovorih mu.
I tako je počelo. Radio sam kao obezbeđenje na koncertima tim prvim kod Cece, izašao posle i u novinama... I do danas ostao mi je nadimak - Dafina.
Inače ja sam u jednom trenutku pobegao iz kampa. Jurili su me džipom ali nisu uspeli da me uhvate. Posle me je Arkan nagradio tako što me je postavio kao obezbeđenje ispred njegove kuće.
Upoznao sam se preko čuvenog Šuce sa Šiptarom i Kumom. Naime, ja sam radio kao obezbeđenje kod jedne Katarine koja je imala problema sa nekim indijancem iz Borče. I ja to kažem Šuci, on lepo dođe sa Šiptarom i Kumom i mi tog tipa iz Borče pošaljemo u Urgentni. I tako smo nastavili posle da se družimo sve dok mene dve interventne nisu uhapsile u jednom trenutku.
Dolazak u gardu
Kada sam ih sve video tamo ja sam pitao da li mogu da se vratim u Jerković. Ali eto uspeo sam da izdržim jedno četiri meseca. Maltretirali su me samo tako, da bi me doveli u red.
Legija me je maltretirao po celoj Kladuši. Uzmem devojku, stavim je na motor i pobegnem i onda me Legija juri po celoj Kladuši. Krio sam se kod Unproforaca... Jednom sam se i zakucao u njih pa mi je Legija zabranio da vozim motor.
Inače da se zna, nisu svi u gardi primali platu. Problem je bio što je Legija delio platu, a da bi je primio moraš da dođeš ispred njega i da mu raportiraš. I bilo je tipova dođu, on ih nešto pita, oni se zbune i on ih otera. On je imao one urokljive oči. Svima su nam rekli da ga ne gledamo u oči već u pare koje drži u ruci.
Legija je smatrao da ako neko ima strah da od njega podigne platu, šta će sutra biti sa takvim u nekoj borbenoj akciji. Mnogi nisu ni ručali jer su se plašili Legije. On je imao običaj da stoji tamo gde prolaziš kad uzimaš hranu. Stane i gleda te onim očima, namršten. I mnogi zbog toga nisu ni ulazili u kuhinju i tako su ostajali bez ručka.
Beg iz garde
Tog dana kada sam odlučio da pobegnem bila je neka kiša. Ja i još jedan smo se spakovali, poneli pištolje i pare. Pukovnik Mačak je napravio jednu grešku koju sam ja posle ispričao Arkanu. On je imao neke devojke koje je dovodio na seks. I ja sam čekao da one dođu, znao sam kad je taj termin i lepo sam izračunao - dok se one skinu, dok on krene u akciju... I tad sam ja pobegao.
Jurili su me tim džipom, teren je bio nezgodan, nekad nemaš gde da se sakriješ. Uspeli smo da posle uhvatimo autobus za Novi Sad ali nismo smeli posle busom za Beograd jer sam predvideo da će Arkan da blokira autobusku i železničku stanicu. Iz Šida sam zvao Arkana i on mi rekao da dođem slobodno kod njega i da mi niko neće smeti ništa. Naručio je sok i tražio da mu ispričam kako sam pobegao.
Tada mi je Arkan ponudio da radim. Dobio sam posao da čuvam deo gde je Arkan spavao. Bila je velika kontrola na kapiji. Svi kriminalci koji su dolazili morali su da ostave oružje... Morali smo da najavimo ko dolazi da vidimo da li možemo da tog nekog pustimo ili ne.
O svadbi Arkana i Cece
To selo Žitorođe nije imalo ni struju dok Arkan tamo nije došao. Kad su bile pripreme za svadbu ja sam kao svoje zaduženje dobio crkvu. Ona se tri dana spremala pred tu svadbu. Meni je dopalo da baš budem kao obezbeđenje na ulazu u crkvu. Da bi ušao morao si da imaš propusnicu. I svi su tog dana normalno ušli sa tim propusnicama jedino Minimaks zakasnio. Em zakasnio em nije imao propusnicu. Malo sam ga zezao gde mu je propusnica ali sam ga na kraju pustio. Ipak svi smo znali ko je Minimaks. Eto i on je hteo možda da pokaže da može da uđe jedini bez nje. Inače ja sam imao i telegram koji je poslala Dragana Mirković u kome kaže da ne može da dođe na svadbu.
Bilo je napeta sva ta priprema oko svadbe. Ceci se šila haljina u Italiji pa je bio problem što su morali da se nađu ljudi koji nisu osuđivani koji su mogli da sa Cecom odu u Italiju.
Ja sam bio raspoređen da budem kod stola gde su sedeli Lepa Lukić, Željko Šašić, Ana Bekuta... Lepa Lukić je pojela svo grožđe i onda je zamolila mene kao obezbeđenje da donesu grožđe. Pratio sam Anu Bekutu do WC, dugo se zadržala.
Desio se jedan incident. Arkan je snimio jednog fotografa koji nije bio pozvan. I onda je uzeo motorolu i počeo da se dere. Tako da je tom fotografu prišlo obezbeđenje i oduzelo mu foto aparat. Ali eto ostalo je to kako je on ušao nepozvan. Ja sam posle sišao do ulaza i pitao onog što je stajao tamo kako je ovaj ušao, ali on kaže da nema pojma. Ma mora da ga mu je taj fotograf dao deset maraka da bi ušao.
O Ćenti
Pitao me je pred svadbu Arkan da li imam odelo. I ja sam imao već jedno koje sam kupio od para koje sam zaradio. A imao sam i cipele ali sam hteo da se Arkan malo otovori za svadbu. Glupo je da sve imam. Ćenta u tom trenutku vadi 500 maraka. A tad si za 100 maraka mogao da kupiš svašta. Cipele su bile 50 maraka. Tih 500 maraka sam trošio devet dana. Svašta sam kupio. Nisam mogao da potrošim. Kupio sam sat, cipele... A kravatu mi je poklonila žena od jednog policajca iz rečne policije. Tad sam se ja bavio švaleracijom.
U jednom trenutku je reagovala i interventna ali tako što su mu objasnili da njegova žena ima prava da budem sa kim hoće.
Za svadbu Arkanovu su bile plaćene sve neke lepe si*ate i gu*ate manekenke koje su bile zadužene da prave društvo gostima. Kad je Arkan krenuo da isprati popa on nas je zatekao sa tim devojkama pa je morao da reaguje.
Mi smo te devojke plaćali, ma kakva ljubav. Baš smo se istrošili. Mi sednemo u neki moj BMW i odemo u Hajat na kafu. I tu smo mnogo para dali. Imale su devojke svoju cenu. Neka je koštala 100 maraka, neka košta boks cigara. Al imali smo para. Pa mi smo pare dobijali i od Arkana i od Državne bezbednosti. Znaš li ti šta znači kad od DB dobiješ 3.000 maraka, a od Arkana 1.000 maraka. Ej bre pa ja sam samo patike u to vreme plaćao 300 maraka.
O Kristijanu Goluboviću
On i ja nikad nismo nešto pili kafu ili tome slično. Nikad se u tom našem kampu nije iživljavao. Kristijan je u principu dobar momak. Ja zaista ne znam da je on ikad pravio probleme u kampu.
O atentatu na Arkana
Pustili su me iz Zabele jer mi je umro otac. Pustili su me bez pratnje. Ja završio sahranu i svratim na Obilić da vidim Arkana. Kad sam došao pitam gde je Arkan, kažu mi da je u gradu. Ja se posle vratio u Zabelu i posle na TV čujem da je ubijen.
Ne znam šta da kažem na pitanje zašto je ubijen. Sumnjam na neke ljude koji su radili špijunažu.
(Kurir.rs / Balkan info)
NE PROPUSTITE
