Porodici Gorana Džunića koji je nestao nakon obeležavanja Oluje u Novom Sadu juče je, nakon DNK analize, zvanično potvrđeno da je njegovo obezglavljeno telo pronađeno na imanju kod Zrenjanina.
Podsetimo, Kikinđanin je iz Novog Sada krenuo pešice ka Kikindi, poslednji put je viđen u Zrenjaninu, a tri nedelje kasnije pronađeno je telo u fazi raspada.
- Inspektor zrenjaninske policije javio nam je da je DNK analiza potvrdila da se radi o Goranu. Radi se o prirodnoj smrti. Bio je iznemogao, gladan i žedan, a pozlilo mu je nakon toplotnog udara. Otišao je do šumarka u industrijskoj zoni na periferiji Zrenjanina i tu nažalost preminuo u sedećem ili klečećem položaju. Posle su ga našli psi, možda i lisice. Kad su ga rastrgli već je bio mrtav. Mlađeg brata Sašu, Goranovu ćerku, naravno i našu majka sve vreme nada nije napuštala. Ne znamo samo zašto nije pozajmiio telefon od nekoga i javio se, sad bi sve bilo drugačije - rekao nam je Goranov stariji brat Dragan, pokušavajući da smiri uplakanu majku Gordanu koje je neutešno ponavljala: "Sine moj rođeni!".
Nesrećna žena dodaje da je ovo drugi put da joj javljaju da je sin mrtav.
- Već sam doživela strašnu traumu pre više od dve decenije, kad su mi javili da je Goran poginuo dok je bio u vojci. Bilo je to 1999. godine, dok je Goran u Leskovcu bio na odsluženju vojnog roka. Pozvali su me i rekli: "Majko, popijte bensedin da se smirite, vaš je sin preminuo". Goran se tada dobrovoljno javio da ide na Košare, ali se kod Medveđe ili Bujanovca prevrnuo vojni kamion. Dvojica vojnika su preživela, među njima i moj sin, mada su mi prethodno javiili da je poginuo Džunić. Ispostavilo se da je stradao njegov kolega, vojnik Đurić. Tada su pogrešili, sad nije greška - teškom mukom priča majka:
-Svima je moj Goran pomagao. Nikome nije naneo zlo. Pomagao je i dok je bio u Švajcarskoj. Nije zaslužio ovakav kraj - jadala se majka.
Kurir.rs/ S.U.
NE PROPUSTITE
