Jedan od najmonstruoznijih zločina u niškom kraju dogodio se na današnji dan pre tačno godinu dana kada su brutalno likvidirani vlasnik menjačnice Goran Đokić (57), njegova supruga Gordana (56) i ćerka Lidiija (26).
Za brutalno ubistvo osumnjičen je penzionisani vatrogasac Goran Džonić, Đokićev brat od tetke, dok se njegovog sin Stefan Džonić trenutno sumnjiči za pomaganje, ali optužnica još uvek nije potvrđena ni nakon godinu dana neverovatno kompleksne i obimne istrage jer je Viši sud u dva navrata tražio od Višeg javnog tužilaštva dopunu istrage.
Nestanak, potraga i zločin
Đokići su nestali tog 26. septembra oko ponoći kada su iz porodične kuće u Moravcu krenuli ka svom stanu u Aleksincu.Nestanak tročlane porodice podigao je na noge celu nišku policiju koja je sa žandarmerijom započela obimnu potragu ali su se sve nade da će biti nađeni živi ugasile 2.oktobra prošle godine: prvo je u napuštenoj šljunkari kraj sela Tešica pronađen njihov spaljeni “pasat” a istog dana, nadomak 12 kilometara udaljenog Moravca - na mestu zvanom “Dudin gaj” - i njihova ugljenisana tela.
Forenzičari su utvrdili da su ubijeni mučki - hicima iz pištolja te da su nakon toga tela polivena benzinom i - zapaljena! Leševi tročlane porodice bili su bačeni u jamu, kraj Južne Morave, i prekriveni granjem i daskama. Goran, čije je telo bilo ubačeno u rupu prvo, identifikovan je preko otiska prsta, njegova supruga Gordana preko narukvice, dok je Lidija izgorela do neprepoznatljivosti pa je identitet potvrđen tek DNK analizom. Počela je opsežna policijska i tužilačka istraga…
Mozaik zločina se sklapa
Đokić je bio jedan od prvih aleksinačkih menjača deviza i potom vlasnik prve menjačnice, pa se odmah kao mogući motiv posumnjalo na pljačku jer je sa sobom uvek imao dosta para. Ali, on je zbog ranijih pokušaja pljačke bio naoružan i znalo se i to da u kasnim večernjim časovima ni po koju cenu ne bi stao kolima nepoznatoj osobi a pogotovo što je bio i sa porodicom. Znalo se, dakle, da je mogao da ga otme samo neko njemu blizak, neko u koga ima bezgranično poverenje.
Niška kriminalistička policija obavila je razgovore sa više od 200 ljudi i više desetina poligrafskih testiranja, preuzeti su snimci sa video kamera u celom kraju, obavljene forenzičke analize nakon čega je komplikovani mozaik zločina počeo da se sklapa. Prvo su, krajem oktobra, stavljene lisice na ruke Goranu Džoniću, zbog sumnje da je počinio teško ubistvo a potom i dvojici njegovih sinova - Milanu i Stefanu, kao i braći Kostadinu i Aleksandaru Miloševiću, poznatim kao braća Jojke.
Lažima oteže istragu
Džonić je odmah pokušao da krivicu svali na Jojke rekavši da su ga primorali da učestvuje u zločinu i brata od tetke namami u zamku. No, nakon temeljne istrage utvrđeno je da je sve što je ispričao bila laž i da Miloševići nemaju nikakve veze sa slučajem pa su u martu pušteni iz pritvora. Takođe, grafološko veštačenje, izjave svedoka i svi drugi dokazi prikupljeni u istrazi nisu doveli u vezu sa teškim ubistvom ni Milana Džonića, prvog sina Gorana Džonića, pa je i on pušten na slobodu.
No, Goran Džonić je nastavio sa praksom da lažima prolongira istragu, pa je izmislio novu priču po kojoj sada tvrdi da su mu dokazi navodno podmetnuti, a da ga je neki inspektor iz Beograda naterao da sve tako ispriča!? Njegovi pokušaji da lažima ostavi bilo kakav trag sumnje su doveli do toga da istraga traje duže jer je sud dva puta na doradu vraćao optužnicu, kako bi se razjasnile sve, pa i najmanje nejasnoće.
Nedavno su dodatno saslušavani policajci i svedoci koji su prisustvovali pretresu njegove kuće, i naložena su dodatna veštačenja, posle kojih, će ostati bez mogućnosti „da manevriše“ jer svi dokazi ukazuju samo na jedno – da je on taj koji je sam isplanirao i izvršio trostruko ubistvo.
Kako se odigrao zločin?
Kobne noći između 26. i 27.septembra 2021.godine, Đokići iz kuće Goranove majke Stojanke oko ponoći krenuli kući ka Aleksincu. Džonić je te noći, navodno bio na noćnom pecanju, kao i više puta zaredom u toku septembra. Očigledno je da je na taj način već pokušavao da obezbedi alibi. Na pecanje je išao svojim žutim skuterom, pa su se Đokići verovatno začudili kada su ga oko ponoći sreli na raskrsnici sa glavnim putem Živkovac – Tešica kako ide pešice, sa kantom benzina u ruci. Po svemu sudeći, rekao je da mu je skuter ostao bez goriva i da mu treba vožnja do „Dudinog gaja“, mračnog i zabačenog dela moravskog keja.
Đokić očigledno nije posumnjao da bi brat od tetke mogao da ima bilo kakve druge namere pa ga je primio u automobil. Bila je to kobna greška. Kada su posle dvadesetak minuta stigli do „Dudinog gaja“, prvi je ubijen Goran, a potom i njegova supruga i ćerka. Ubica je izneo tela iz automobila, ubacio ih u jamu, polio beznzinom i zapalio a potom se „pasatom“ odvezao do napuštene šljunkare gde se presvukao i zapalio automobil a gde ga je, kako se sumnja, čekao skuter kojeg je sakrio dan ranije. Ka Moravcu se vratio istim putem da bi leševe prekrio granjem a potom u voćnjaku iza Stefanove kuće zakopao novac – oko 43.000 evra koje je Đokić krio u svojim kolima...
Sve ukazuje na Gorana Džonića
Na sumnju da se sve odigralo upravo po ovom scenariju, ukazuju svi do sada pronađeni dokazi koji sa zločinom direktno povezuju jedino - Gorana Džonića. Najpre, njegov DNK je na novcu i vreći sa parama kao i na pištolju marke „bereta“ koji je nađen sakriven u kući njegove žene u alkesincu, ali tek nakon što je Goran Džonić ispričao policiji gde se oružje nalazi. Veštačenjem je utvrđeno da je iz te „berete“ ubijena porodica Đokić.
Sigurnosne kamere u Tešici kobne noći snimile su "pasat" Đokića kako sa zemljanog puta dolazi iz pravca Moravca u dva časa iza ponoći, i Džonićev žuti skuter kako se vraća dva časa kasnije istim putem. Goran Džonić je, uz to, snimljen kako sipa gorivo u kantu na dan nestanka Đokića na pumpi u Žitkovcu, a istog dana je bio i u Tešici i to na manje od dva kilometra od mesta gde je kasnije nađen zapaljen "pasat"...
Naime, jedan mladić posvedočio je da je 26. septembra oko 15 časova dovezao Gorana Džonića iz Tešice jer je navodno kod majstora ostavio motor ali je proverom je utvrđeno da je motor bio kod majstora na popravci još u avgustu pa se sumnja da ga je Džonić sakrio na mestu gde će zapaliti „pasat“ kako bi se njime, u toku noći, vratio kući. Sumnje dodatno pojačava iskaz metalostrugara G.A. iz Moravca koji je posvedočio da je Džoniću pomogao da napravi navoj za metalnu cev za koju se ispostavilo da je prigušivač i to istog kalibra kao i pištolj „bereta“ kojim su ubijeni Đokići!
Novac opljačkan od oko 43.000 evra, pronađen je zakopan u voćnaku iza kuće Stefana Džonića u Moravcu, na placu čiji je vlasnik - Goran Džonić. Na novčanicama i vrećama u kojima su bile pare potvrđen je DNK Džonića, koji je dve nedelje nakon zločina neočekivano vratio rođaku dug od 10.000 evra.
Na bdenju bio bled kao mrtvac
Uz sve dokaze do kojih je došla istraga, u oko je upalo i neobično ponašanje Gorana Džonića na dan ubistva ali i narednih dana. Kobne noći,oko 23 časa, izašao je iz kuće i otišao na pecanje, iako je ceo dan već bio u ribolovu. Na pitanje ukućana gde ide, rekao je: „Idem jednu ribu da upecam“. Narednog jutra sa komšijom, otišao je opet na pecanje i to nadomak mesta na kojem su nekoliko dana kasnije pronađena tela Đokića.
U vreme potrage za Đokićima, Džoninć je ispijao rakiju sa komšijama odsipajući malo iz čašice "za pokoj njihove duše", iako njihova tragična sudbina još nije bila otkrivena. Kada su Đokići nađeni mrtvi a njihova tela uoči sahrane dovezena iz kapele Goran Džonić je prisustvovao bdenju tokom kojeg je bio, po rečima komšija, „bled kao mrtvak“.
Pristune je dodatno šokirao pitanjem: "Šta bi radili da ih neko optuži za ovakvo ubistvo, a oni to nisu učinili?" Džonić je prisustvovao i opelu u kući Đokića i sahrani, ali se trudio dobro da ga objektivi fotoaparata i kamera ne uhvate. Pred prisutnima je plakao, čupao kosu i pitao se: „ko je mogao ovako nešto da učini?“.
Konačni završetak istrage
Posle dve dopune istrage, očekuje se da Više javno tužilaštvo narednih dana podnese optužnicu Višem sudu u Nišu i treći put. Poslednji dokaz je pristigao u tužilaštvo a to je, kako se nezvanično saznaje, kutija sa mecima koja je pronađena u garaži Stefana Džonića.
Na kutiji nema Stefanovih otisaka ali ima Gorana Džonića, što bi moglo da upotpuni Stefanovu odbranu da za zločin nije znao niti ima veze sa njim. Petorica pripadnika Vojske Srbije, na samom početku istrage potvrdila su da je Stefan u noći ubistva bio u bazi u Kopnenoj zoni bezbednosti i da je nije napuštao a za sada ga nijedan dokaz direktno ne povezuje sa zločinom osim činjenice da je novac bio zakopan u dvorištu njegove kuće a da je njegov otac, upitan da li bi neko od njegove dece bio sposoban da tako nešto uradi, odgovorio „možda i jesu“. No, u vreme Stefanovog odsustva Goran Džonić je imao pristup kući i dvorištu pa ostaje da se vidi da li će i nakon dopune istrage Stefanovo ime ostati biti u optužnici.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
