Nakon što je Marko Miljković, braneći se pred Specijalnim sudom rekao da "bez tela nema dela" i pozvao se na slučaj dečaka Đorđa Andrejića (13), oglasila se dečakova majka koju je sud oslobodio za ubistvo sina čije telo nikada nije nađeno.
Marina Andrejić kaže da je Miljkovića odbrana sramna i pita se kakva to osoba može da zloupotrebljava tragediju jednog dečaka.
- Moje rane nikada zarasti neće, ali sada su ponovo prokrvarile zato što takve osobe mene i tragediju mog sina koriste za svoju odbranu - ne krije ogorčenje Marina.
Nestanak Đorđa u ataru sela Majilovac u julu 2010. godine jedan je od najmisterioznijih događaja koji su se ikada desili u Srbiji, a sudbina dečaka, koji bi danas imao 24 godine, do danas nije poznata.
Tri meseca nakon nestanka pronađena je lobanja, ali ne i telo. Marina je najpre osuđena za ubistvo sina, ali ju je Apelacioni sud oslobodio.
Miljković je u uvodnom izlaganju više od sat vremena iznosio svoju odbranu i pozvao se na ovaj slučaj i dalje se nadajući da će time što su samleli tela svojih žrtava ubijenih u "klanici" u Ritopeku izbeći doživotnu robiju?!
Marina kaže da joj nije jasno zašto je Miljković spominje i navodi da se "grdno prešao" jer očigledno nije dobro izučio spise njene presude.
- Uznemirena sam, povređena i na ivici snage. Znam ko su ti optuženi i za šta se terete, ali isto tako nije mi jasno što mene spominju. Sud je utvrdio da sam pod prisilom priznala nešto što nisam učinila i još sijaset drugih činjenica. Upravo zbog toga me je Apelacioni sud oslobodio, a ne zbog toga što nema dokaza da sam naudila sinu ili što se još ne zna njegova sudbina jer njega nema. Ne znate kako je to 12 godina preživljavati i konstantno se pitajući šta mi je s detetom. Život mi je zbog toga uništen i ne znam odakle mu pravo da sad rovari po živim ranama koje imam i ponovo ih otvora da krvare - kaže Marina.
Tukli me da priznam ubistvo
Andrejićeva i Đorđe nestali su u ataru sela Majilovac kad su krenuli u baštu, a posle dva dana pojavila se samo majka sa povređenom nogom i bez sina.
Pričala je da se dečak izgubio, a u policiji je priznala da ga je ubila motikom. Međutim, na suđenju je negirala zločin i optužila policajce da su je tukli i primorali da prizna da je ubila rođeno dete. Sud je utvrdio da njeno priznanje iz policije nije istinito jer se ne poklapa sa činjeničním stanjem pa ju je oslobodio optužbi.
Marina je podsetila da se Marku Miljkoviću i Veljku Belivuku sudi za organizovani kriminal i više ubistava.
Lobanja nađena nakon tri meseca
Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom nakon njegovog nestanka, ali on nije pronaden. Tri meseca kasnije, 7. novembra 2010, dok je Marina bila u zatvoru, lovci su pronašli njegovu lobanju.
Međutim, usledio je šok kada su veštaci ustanovili da je oprana u izbeljivaču!
U obrazloženju oslobađajuće presude navodi se i da je lobanja dečaka naknadno donesena i ostavljena na mestu na kojem je nadena i to dok je Marina bila u pritvoru
- Ostala sam šokirana kada sam čula na koji način se ta osoba brani. Pa to, ljudi moji, nema veze s vezom. Naši slučajevi su različiti. Meni je nestalo dete i za to mi je bilo suđeno i presuđeno je da mu ja nisam naudila. Njemu se sudi za više ubistava i kriminal. Kada bi me sad ujela zmija otrovnica, ista bi uginula od jadi koje osećam zbog te osobe koja se pozivajući na moj slučaj brani. Znam da mi je savest čista, da sam pred Bogom ispravna. Takođe znam da će Bog poslednji o svima nama dati svoj konačni sud - plačući zaključuje Marina.
(Kurir.rs/Alo)
NE PROPUSTITE
