ZABRINJAVAJUĆE! Postoji 9 tipova sajber-nasilja, ali se ne prepoznaju svi kao krivično delo! KRAJNJE JE VREME ZA PROMENU ZAKONA

Samoubistvo Mladena Dulića (22) iz Laktaša u Republici Srpskoj otvorilo je pandorinu kutiju i podstaklo na razmišljanje da li je krajnje vreme da se virtuelni prostor stavi u zakonske okvire

O tome koliko je sajber-nasilje rasprostranjeno i opasno govori i podatak Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu da postoji čak devet vrsta sajber-nasilja!

Smrt mladića iz Laktaša, koji se obesio nakon što je snimak njegovog razgovora za posao okačen na Tiktok uz podrugljive i uvredljive komentare, potresla je čitav region, ali i pokrenula javnu raspravu o tome da li treba menjati Krivični zakonik kako bi se na adekvatan način sankcionisali viralni nasilnici.

Stručnjaci za Kurir kažu da svakako treba stati na put ismevanju i podlim komentarima na račun pojedinaca na internetu, kao i da zakon treba da zaštiti žrtve, zbog čega su promene zakona neophodne.

Kako se navodi na sajtu Nacionalne platforme za prevenciju nasilja, digitalno nasilje se može smatrati relativno novim fenomenom.

- Nasilje putem interneta može da se ispoljava na više načina. Kao najčešće primere sajber-nasilja pominju se širenje laži ili objavljivanje fotografija čiji je cilj osramotiti nekoga na društvenim mrežama, potom slanje uvredljivih poruka ili pretnji putem platformi za dopisivanje - stoji na sajtu Nacionalne platforme, na kom se objašnjava i da sajber-nasilje može da se vrši direktno ili indirektno.

- Digitalno nasilje je najrasprostranjenije među mlađim generacijama, ali dešava se i da odrasle osobe vrše nasilje nad decom, što svakako jeste krivično delo - navodi se na sajtu Nacionalne platforme za prevenciju nasilja.

Incijativu da se zakon promeni podržalo je i Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST).

- Udruženje sudija i tužilaca će podržati svaki vid suzbijanja nasilja, uključujući i ono na internetu, jer smatra da je potrebno da nadležni organi, ali i strukovna udruženja koja se zalažu za vladavinu prava, daju svoj doprinos u suzbijanju negativnih društvenih pojava. Udruženje smatra da je Ministarstvo pravde, kao ovlašćeni predlagač, mesto na koje treba uputiti inicijativu, kako bi oformilo radnu grupu koja će izvršiti analizu i predložiti odgovarajuća zakonska rešenja - stoji u saopštenju UST:

- Istovremeno, Udruženje je spremno da se na profesionalnom nivou uključi u rad radne grupe, ukoliko bude formirana.

Privatne tužbe

Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, navodi "da svi, od najmlađih do najstarijih, treba da koriste društvene mreže s merom i oprezom, te da poštovanje osnovnih normi uljudnog ponašanja treba da predstavlja pravilo i u ovom načinu komunikacije".

- Teško je zamisliti, osim u ekcesnim situacijama, da bi neko na javnom mestu kao što je ulica ili trg, mogao da započne takvo ponašanje, a da ne bude opomenut, ako ne i sankcionisan barem zbog narušavanja javnog reda i mira. Ne vidim razlog zašto bi takvo ponašanje bilo dozvoljeno ili nekažnjeno na internetu, odnosno na društvenim mrežama - rekao je Stamenković za list Politika i objasnio da Krivični zakonik predviđa određena krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti ili putem podnošenja privatne krivične tužbe.

- Izdvojio bih krivično delo proganjanja iz člana 138 a Krivičnog zakonika, mada je za njega potreban određeni vremenski period i upornost, ne jedan događaj. Krivičnopravno nije dozvoljeno ni objavljivanje tuđe fotografije, pisma ili snimka, bio on tonski ili video, ali se gonjenje za ovo delo preduzima podnošenjem tužbe sudu, ne javnom tužilaštvu - dodao je Stamenković za Politiku.

(Kurir.rs - B .Travica - J. Spasić)

Bonus video: