Godinu za nama obeležile su dojave o postavljenim bombama u školama, tržnim centrima, firmama, Palati pravde, na aerodormu, a policija je samo na teritoriji Beograda 1.039 puta ovim povodom izlazila na teren i proveravala da li u objektu ima eksploziva. Svaki put se, na sreću, ispostavilo da su dojave lažne.
Saša Mandžukić, pripadnik Čete za protiv-diverzionu zaštitu MUP-a Srbije kaže za Kurir da su najviše posla imali u školama, gde su intervenisali čak 627 puta, dok je na aerodromu 108 puta bilo dojavljeno da će on eksplodirati. Od kada je Mandžukić u ovom poslu, kako kaže, nikada nije bilo više dojava o bombama nego u 2022. godini, zato su pripadnici njihove čete radili punom parom da otklone svaku potencijalnu opasnost i spreče širenje panike.
Hitna reakcija
Mandžukić je za Kurir objasnio i kako izgleda priprema za izlazak na teren pripadnika njegove čete i sa čime se sve susreću.
- Kad nam stigne poziv da je u nekom objektu postavljena bomba hitno uzimamo automobil i pakujemo opremu. Kad dođemo na lice mesta oblačimo zaštitna odela, uzimamo svu potrebnu opremu i krećemo u potragu za napravom, ako je, recimo, u pitanju škola učenici se odmah evakuišu. Zaposleni saopšte nama na koji način im je javljeno, da li na telefon škole, da li je na mejl ili je najava direktno upućena na broj 192 - objašnjava on i otkriva ko im je takvim situacijama najčešće od pomoći:
- Svi zaposleni su od velike pomoći, ali mi se najviše oslanjamo na tetkice, domare i radnike obezbeđenja, jer niko od njih ne zna bolje u toj školi šta se gde nalazi i da li im je nešto sumnjivo. Ako postoji nešto što ne pripada redovnom inventaru, oni to prvi primete.
Kada se pregledom celog objekta utvrdi da je dojava lažna i kada ne može ni jedinica sa psima da pronađe eksploziv, akcija se obustavlja i rukovodstvo utanove odlučuje o daljem radu.
- Ove godine su u 100 odsto slučajeva dojave bile lažne. Uglavnom ako neko nešto hoće da postavi, to ne najavi, ali naše nije da to pretpostavljamo, već da na svaku dojavu reagujemo i uradimo sve što je u našoj moći da građani ostanu nepovređeni i bezbedni - objašnjava.
Anonimno
On navodi da su se anonimne dojave najpre odnosile na avione ruskih kompanija.
- Mi smo svaki let koji je vraćen pregledali. Kad je avion već u vazduhu niko ne želi da rizikuje. Kada se vrati, ceo avion se pregleda i pristupa se najozbiljnije. Ako su se putnici već ukrcali izlaze i ponavlja se procedura. Sve se vadi iz aviona, pregleda se prtljag i ponovo ide na rendgen. Takođe, kada je najava vezana za aerodrom, po proceni formiranog štaba ili deo ili ceo aerodrom se evakuiše i onda mi nastavljamo sa našim procedurama - kaže Mandžukić:
- Ako se na rendgenu primeti nešto sumnjivo, na licu mesta ili na predviđenom prostoru se utvrđuje o čemu se radi. Ukoliko se utvrdi da je nešto sumnjivo, uređaj se dislocira i dalje se sa tim postupa po redovnoj proceduri.
Treći kolega na terenu
Naš sagovornik kaće da je rad na terenu mnogo lakši i efikasniji sa pripadnicima Čete vodiča službenih pasa, a Marko Mačar, pripadnik Čete vodiča, objašnjava "da pas mnogo brže od bilo kojeg uređaja i bilo koje opreme otkriva opasnost, pogotova kada su u pitanju veliki objekti kao što su tržni centri".
- Psi, kao i mi, rade po smenama i uglavnom na teren njih ide koliko i nas. Rase su najviše labradori, oni imaju najboloji njuh, ali i nemački ovčari i malinoe - kaže Mačar, dok njegov kolega Mandžukić dodaje da im je pas bukvalno treći kolega i da su na terenu nezamenjivi.
- Uređaji koje koristimo uglavnom rade na principu usisavanja čestica iz vazduha i na osnovu toga detektuju eksplozivne materije, ali ta oprema je mnogo sporija u odnosu na pse čiji njuh je daleko bolji i dalje doseže. Oni čim osete nešto ukopaju se pored tog mesta i puštaju vas da radite svoj posao - objašnjava.
Kako "rade" uzbunjivači
Saša Mandžukić nam objašnjava da je ove godine najviše dojava o bombama stiglo putem mejla.
- Ranije se to uglavnom radilo telefonom i obično su pozivi upućivani školama, ali ove godine su raznim institucijama uglavnom stizali mejlovi pretećih sadržina. Međutim, našoj jedinici to ne menja ništa, to su informacije koje kasnije služe službama koje identifikuju uzbunjivače - kaže on.
Naime, sve informacije do kojih dođe njihova četa šalju se nadležnim službama radi daljeg rada, a neretko se dešava da se utvrdi da je mejl došao recimo iz Nove Gvineje ili nekih dalekih zemalja.
Pokrivaju celu Srbiju
Četa za protiv-diverzionu zaštitu inače reaguje na dojave ili zaista postavljene eksplozivne naprave u svim delovima Srbije.
- Na teritoriji Beograda naša jedinica reaguje na sve dojave, a angažovani smo i na teritoriji cele Srbiji u slučaju da je u pitanju konkretna situacija, kada neko primeti ili osnovano posumnja da mu je postavljena neka naprava - kaže nam Saša i dodaje:
- Dešavalo se da smo išli i u Bujanovac, nije važno koje je mesto u Srbiji mi svakako pokrivamo sve ono sa čim ne može da se izbori lokalna policija, a deluje im kao posao za nas.
Anegdote
Deca traže da što duže radimo, da ne moraju na nastavu Saša nam je ispričao i da neretko dožive simpatične situacije na terenu, obično od dece.
- Imali smo mnogo molbi upućenih od stane dece koja nas mole da poroverimo mi to još malo za svaki slučaj, da oni ne moraju da se vraćaju na nastavu. Međutim i njima je to više dosadilo u nekom momentu pošto su shvatili da posle moraju da nadoknađuju nastavu ili da pohađaju od kuće pa su od toga odustali - kaže Saša kroz smeh.
Kako objašnjava među ljudima uglavnom zavlada ili panika, što je cilj onih koji prijavljuju, ili im se pokvari raspoloženje jer je popodne koje su planirali da provedu u kupovini ili putu sada propalo.
Kurir.rs - Dijana Antonijević
NE PROPUSTITE
