Uroš P. za kojim je MUP raspisao poteru zbog sumnje da je godinama osmogodišnju ćerku držao kao "roba" u u kadi u stanu na Zvezdari, uhapšen je.
Ovo hapšenje kao i ceo slučaj koji je uznemirio javnost komentarisali su u jutarnjem programu Kurir televizije Nebojša Perović, advokat i Dragana Ivanović, psiholog.
Perović je najpre objasnio šta podrazumevaju tri krivična dela za koja je Uroš P. optužen.
- Da bi narod razumeo, to protivpravno lišavanje slobode mu dođe kao neki "kulturni" oblik otmice. Nije otmica klasična, već je neko nekoga negde zadržao jedan kraći period. Ovde i dalje važi pretpostavka nevinosti. Što se tiče zapostavljanja i zapuštanja dece tu se radi o tome da neko grubo zapostavlja svoje dužnosti u smislu zbrinjavanja i vaspitavanja dece. A što se tiče nasilja u porodici to je pored prometa droge i ubistva najpoznatiji zločin u Srbiji - rekao je Perović.
Dodao je da će se, ako optuženi bude osuđen dobiti određeni broj godina za svako pojedinačno delo, a potom će se nakon sabiranja izreći jednistvena kazbna:
- Postoje različite težine porodičnog nasilja. Ako je prema maloletnom licu onda je kazna zaprećena od 2 do 10. Godina. Ako ga osude za sva krivična dela onda će za svako dobiti kaznu, a broj godina odsluženja kazne će se sabrati. To se onda negde i umanjuje, ali ako je to zaista tako kao što se piše, pitanje je kolika će kazna biti izrečena.
- Možete da zamislite da mi recimo sedimo tri sata u kadi i gledamo u pločice u kakvom psihičkom stanju bismo bili, a kamoli dete. Ja sam jednom prilikom video devojčicu koja je zanemarena od oca i majke. Imala je tri godine. Izgledala je kao na onim fotografijama iz logora Jasenovac što smo gledali. Tako izgleda u pravom smislu reči.
Ivanović je ocenila da je čitava porodica o kojoj se radi bila vidljiva sistemu, ali da je pitanje koliko su se nadležne institucije njima konkretno bavile.
- Ima dosta dece koja dođu čak do punoletstva, a nisu vidljivi za sistem. Nemaju izvod iz matične knjige rođenih niti zdravstvenu knjižicu. Ova porodica je bila u evidenciji centra za socijalni rad što znači da oni nisu bili nevidljivi za sistem. Radilo se na tom slučaju. Pitanje je koliko su se oni bavili tim konkretnim slučajem. To se moralo pažljivo ispitati. Ako se zna koliko dete ima godina, prvo pitanje bi bilo zašto dete nije upisano u školu. Što se tiče komšija ja nisam sigurna da oni nisu znali pored koga žive, nego se išlo logikom: "Ne mešam se u tuđa posla" - rekla je Ivanović.
Istakla je da bi sa detetom moralo mnogo da se radi kako bi ono ovladalo psiho fizičkim funkcijama do nivoa koji odgovara njenom uzrastu:
- To dete nema razvijene sposobnosti uobičajene za njen uzrast. Ona je na nižem uzrastu što se tiče funkcija. Imate primere kada deca sa tri godine jedva znaju da hodaju. Vi morate sada da krenete od motorike i od hodanja i to zahteva veliki rad i trud, a pitanje je ko će se time baviti. Ja se nadam da će dete biti smešteno ili u hraniteljsku porodicu ili u centrar socijalne zaštite. Potreban je dug i intenzivan rad i trud da bi ono počelo da funkcioniše u skladu sa svojim uzrastom.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
