Ako je išta moglo više da šokira i dodatno preplaši nakon dva maskara, to su iskazi ubica i reakcije onih koji su ih podržali na društvenim mrežama.
I maloletni ubica iz škole i dvadesetjednogodišnji U.B. iz Mladenovca pokazali su istu rekaciju posle zločina - izostanak kajanja, izostanak empatije, čvrstu nameru da ubiju i neopisivu lakoću kojom su to uradili.
Šta više, U.B. je rekao da je pratio šta se desilo u školi prethodnog dana. Ispričao je: "To što je taj dečak uradio je loše, ali mogu da ga razumem jer je bio omalovažavan". I baš tu reč "omalovažavanje", izgovarao je U.B. dok ga je policija hapsila. On će za svoj zločin dobiti kaznu, ali dečak ubica koji ima 13 godina neće. Iako kriv, pred pravom nije odgovoran. Šta više, mogao bi i da se nađe na slobodi.
Prošla je nedelja bola od dva krvoprolića. Žrtve se nikada neće vratiti, živi će se oporaviti sporije ili brže, deca će morati da nastave školovanje, škole će nastaviti sa radom, ali posle ovoga u društvu Srbije više ništa neće biti isto. Vreme će se u socijalnom smislu deliti na doba pre ovog zločina i vreme nakon što se on desio.
Da li će javnost dobiti sve informacije koje zahtevaju roditelji đaka iz odeljenja VII2? Kako su dva krvoprolića za 48 sati uvukla strah u Srbiju? Kako ćemo svi zajedno dalje?
Na ova pitanje odgovarali su gosti specijalnog izdanja emisije Usijanje: Vladan Glišić, advokat, Darko Obradović, Centar za stratešku analizu, Časlav Ristić, forenzičar, Bojana Šlajmer, psiholog, Časlav Ristić, forenzičar, Bojana Šlajmer, psiholog, Mina Zirojević, član Saveta roditelja OŠ "Braće Ribnikar", Mladen Radulović, urednik portala Kurir.rs i prof. Milan Petričković, filozof religije.
Novinarka Kurir TV uključila se uživo u program Usijanja iz Vinjišta, sela blizu Kragujevca gde je uhapšen osumnjičeni za ubistvo osmoro ljudi kod Mladenovca.
- Taksista je pod pretnjom bombo dovezao osumnjičenog, a zatim ga prijavio i pomogao policiji da ga pronađe. Razumljivo, taksista nije želeo da daje izjave za medije, on je i dalje istraumiran događajem. Meštani sela Vinjište su potreseni i u neverici zbog nedavnih događaja - izvestila je Jelena Šipetić.
21:10 Mina Zirojević, Mladen Radulović, i prof. Milan Petričković
- Ono što je indikativno jeste da je čovek jako kopmpleksno biće. iI političko i socijalno i fizičko, ali nažalost i biće zla. U ovom kontekstu jako je teško predvideti da nešto ovako može da se dogodi. Smaram da su koreni svega jako dublji i da imamo dva ključna toka i na koja bi ubuduće trebalo obratiti pažnju - rekao je Petričković i dodao:
- Treba pojačati kontrolu posedovanja orzužja. Ko poseduje nelegalno oružje treba da ga stignu sankcije.
-Drugo, mi živimo u društvu krajnje protivrečnih vrednosti i antivrednsti. Srpska porosice je u velikoj krizi kao i obrazovni sistem. Živimo u vremenu tu brzih transformacija. Jedan sistem je raspadnut, a novi nije nastao i to je takoreći lov u mutnom.
- Ove vesti su prestizale jedna drugu, a razmere tragedije su postajale sve veće i veće. Bukvalno iz minuta u minut su pristizala nove informacije. Sve je bilo još teže kada smo saznali da su stradali jako mladi ljudi. Jednostavno se nikada nismo suočili sa takvim događajima koji su našem razumu nepojmljivi. Cela zemlja je u mnogo većem strahu nego 1999 godine - rekao je Radulović i dodao:
- Mislim da je nezapamćeno da neko uzme dugu cev i puca nasumično po ljudima. Potpuno je izgubio razum i pucao sve dok nije ostao bez municije. Onda je ostao nemoćan i znamo svi gde je završio.
Petričević je ocenio da su društvene mreže jedna od najvećih civilizacijskih podvala:
- Ne radi se ni o kakvoj mreži već o otuđenju. Nametnute vrednosti postaju jedan oblik pomodnog učestvovanja u ritualima. Otuđenost čoveka od čoveka i otuđenost čoveka od samoga sebe.
Radulović smatra da se moraju preduzeti svi potrebni koraci kako bismo se vratili u normalno stanje u čemu moraju da učestvuju najodgovorniji subjekti i autoriteti.
Zirojević je rekla da se u školu vratio veći broj dece nego što je očekivano:
- Pokušavamo da nađemo neki sistem jer neka deca ne mogu da polažu prijemne ispite, zato što prolaze kroz užasan period. Nadamo se da ćemo rešenje naći. Hvala ministarstu zdravlja na brzim i odgovornim reakcijama. Ko zna koliko je života spašeno zahvaljujući njima i policiji - rekla je Zirojević i dodala:
- Ja ne znam šta bih ja radila. Moja ćerka je osmi razred i ja sam htela da je zakljčam u kulu do neke njene 64 godine verovatno, ali ona je htela da izađe napolje i da bude sa svojim drugarima i nastavnicima. Dve trećine dece se vratilo u školu što je mnogo veći procenat nego što smo očekivali. Mnogo je značilo profesorima da se susretnu sa svojom decom. Mi, roditelji nismo tada u tom trenutku bili sa decom već njihovi profesori i puno im hvala na tome.
- Ne mogu ni da zamislim taj stepen stresa koji su oni doživeli. Razredna odeljenja moje ćerke je stalno slala poruke u kojima pita kako su deca i da li su dobro. Meni je moja ćerka rekla "Ja želim da prođem sa njima da prođem celu situaciju, a ne sa tobom." Ja mislim da se oni ne plaše toliko jer su negde sigurni da se to više neće desiti, kada vide veliki broj policajaca u školi. Više osećaju tugu nego strah.
20:40 Časlav Ristić i Bojana Šlajmer
U studio Kurir televizije došli su forenzičar Časlav Ristić i psiholog Bojana Šlajmer.
- Ne mogu s konkretnim detaljima da iznesem rekonstrukciju jer imamo svega 30-40 odsto informacija iz novina. Za moje kolege forenzičare koji su radili na uviđajima bilo je teško iz dva razloga. To je jako emotivno teško raditi i kad su deca u pitanju, neretko mi se desilo da zaplačem. Sećam se kad je majkaizbola i udavila dvoje dece u Kumodražu, nije mi bilo dobro. Tad sam pitao sebe zašto ti Časlave to moraš da radiš - ispričao je Časlav Ristić i dodao:.
- Ovde nije reč o ubistvu iz afekta, pa to dete je mesec dana planiralo ubistvo, imalo spiskove. Gde su bili roditelji da to vide? Tu je ceo sistem napravio grešku i to me je jako pogodilo.
Bojana Šlajmer nije želela da govori o dva aktuelna zločina.
- Možemo uopšteno da pričamo o razlikama između psihopata i sociopata. Ne mogu o zločinima koji su se desili jer me na to obavezuje profesionalna etika. To je i moja moralna obaveza. U javnosti mogu da govorim o preventivnim faktorima - započela je Šlajmer.
- Sociopata ima prefrontalni kortekst očuvan i putem magnetne rezonance možemo da uočimo promene. Tu je centar za impulsivno reagovanje. U frontalnom korteksu je centar za planiranje - objasnila je Šlajmer.
Ristić je prokomentarisao ponašanje deteta i njegovih roditečla.
- Sigurno je da je ovim činom hteo da nanese bol majci, koja je napravila greške i njegovom vaspitanju. Ona je od njega tražila da bude još bolji iako je bio odličan đak. Nije hteo da joj protivreči, ali čim mu se ukazala prva prilika vratio joj je na način da je surovo pogodi. Ne mora da znači da je zaista tako, ali je moguće - kaže Ristić.
Posebno je uznemirujuće da je dečak pre zločina aktivno posećivao streljane.
- Nijedno dete u periodu odrastanja ne sme da ima kontakt s vatrenim oružjem, u smislu da rukuje njime. Mi kao roditelji moramo da budemo vrlo oprezni jer su deca bukvalisti i prihvataju na nalin koji im je na kognitivnom nivou prihvatljiv. Prvo treba da se bavimo njihovim emocional nim razvojem, pa tek onda da ih eksponiramo opasnim situacijama - smatra Šlajmer.
Kad je krivična odgovornost u pitanju, osumnjičeni neće ići u zatvor, ali postoji drugi scenario.
- Maloletnici i mlađi punoketnici su od 14 do 21 godine, nikad nisam imao slučaj da je ovako malo dete ubica. A ti počinioci su u mojoj praksi adekvatno osuđivani. Ovaj počinilac je dete i neće krivično odgovarati, ali verujem da će malo duže, bar desetak godina biti na posmatranju u zdravstenim ustanovama - kaže Ristić.
Poražavajuće je što je dete dobilo podršku nekih vršnjaka za sve što je uradio.
- Deca su željna pažnje i prirodni egocentrizam je do 6. godine života, zato deca sa sedam polaze u školu. Tad kreće kognitivna promena, na psihološkim analizama kad se crta, analizira se mala dušica koja će postati ličnost za sebe. Kasnije, uz razgovore i emocionalno dopunjavanje dete se razvija, emocionalno i moralno. Gde god postoji egocentrizam gde ne bi trebalo, u pubertetu i adolescenciji, mora se razgovarati sa stručnim licem. Rečnik opisuje neku osobu i to je alar i signal da nešto nije u redu. Mi uvek pričamo o hipotezama koje potvrđujemo ili obaramo na testovima. Svako mora da zna koja je čija uloga, da krenemo ispočetka i da diploma mora da prati radno mesto. Ne sme biti zapošljavanja preko veze. Deci je stalno potrebno pričati ako da koriste internet i da u obrazovni sistem uključimo digitalnu pismenost. S druge strane voditi računa i o seksualnom obrazovanju, porodici. Gde će dete shvatati suštinu i bit njegovog postojanja - kaže Šlajmer.
Po pitanju ukidanja Tik Toka i sličnih platformi Ristić je rekao da nije za zabranu, jer je kako kaže u današnje vreme nemoguće takve stvari zabraniti, ali da jeste za neku restrikciju kao i za pojačanu kontrolu upotrebe digitalnih tehnologija od strane roditelja.
Šlajmer smatra da ne bi bilo loše da s obzirom na tragične događaje deca do kraja godine pohađaju onlajn nastavu, jer bi se prema njenom mišljenju na taj način smanjila tenzija i anksioznost.
19.55 Vladan Glišić i Darko Obradović
Prvi gosti urednice i voditeljke Silvije Slamnig bili su Vladan Glišić i Darko Obradović.
- Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na istinu i pravdu. Kao što direktna žrtva ima to pravo, to imaju i njihove porodice. Država obaveštava sve nas onoliko koliko pravila službe i istraga dozvoljavaju. Stekao se utisak pod masom informacijom da je sve poznato, ali policijski posao traži strpljenje i tajnost u radu. To nije rijaliti nego istraga. Ljudi će dobiti sve tražene informacije, a čuli smo da će im Vlada ustupiti to i ranije. Sad kolaju razne teorije zavere, ja ne verujem da se ovde uvek kandiduje neka alternativa istini - kaže Darko Obradović.
Njegov sagovornik je govorio o krivičnoj odgovornosti osumnjičenih.
- Država može da nađe načine da spreči izlazak na slobodu maloletnika koji je osumnjičen za ubistva. Procenjuje se interes javnosti koja je u realnoj opasnosti, napsram detetovih ljudskih prava. Ima puno elemenata za strukturu ličnosti koja treba da bude "pod ključem" u zdravstvenoj instituciji. Druga je stvar da kad dođete u ovakvo radikalno pretemeljenje naših krivično-pravnih normi, jer zakoni ne mogu da prate savremeno vreme. Moramo da menjamo zakon za sve buuduće slučajeve, ne samo za ova dva. Zrela društva prvo sačekaju pre donošenja novih zakona - kaže Glišić.
Obradović se slaže da ne treba žuriri sa ishitrenim merama.
- Postoji nešto što se zove zločinački proračun. Većina onih koji poput monstruma pobiju decu u školi, na njih ne deluje sankcija, da li će završiti na električnoj stolici i slično. Priča po televizijama da neće odgovarati neće nam pomoći. Što se manje bude govorilo o ubici učiniće veću uslugu jer nećemo davati ideje onima koji slično razmišljaju. Ovo se u bivšoj Jugoslaviji nije dešavalo jer je preventivni mehanizam delovao odvraćajuće - smatra Obradović.
Voditeljka Silvija Slamnig pročitala je analizu FBI o profilima osoba koje su u prošlosti počinile slične zločine u SAD.
- Ako oni kažu da su unutrašnji pokretači izazivači zločina, a imaju pristup oružju, sve je jasno. Oni koji nemaju neposrednu dostupnost oružja, znaju gde ga mogu naći, od nekog rođaka. FBI kaže da bar trojica od pet zločinaca se hvali šta će uraditi i to su rani indikatori. Međutim, Amerika nije primer za nas jer je to suviše demokratska zemlja i vodi otvorenu debatu o zabrani oružja. Za nas je primer Nemačka. Tamo su multidisciplinarni timovi ušli u škole, porodice đaka, uradili stratešku procenu rizika. Napad u školi Vladislav Ribnikar je počinio insajder koga niko nije smatrao za pretnju - smatra Obradović.
Glišić je dao predlog šta bi trebalo da se učini u bliskoj budućnosti.
- Moraju se napraviti timovi za nadzor dece i njihovo ponašanje nba društvenim mrežama. Suziti ciljnu grupu na par stotina koji stvarno mogu da postanu problematični. To su ozbiljni procesi, a kad roditelju saznaju celu istinu, je da evaluaciju treba da rade bezbednosne službe, a ne javnost. Imamo drugi svet u kom sede naša deca, kao da ga pustite dete u milionski grad bez ikakvog nadzora - kaže Glišić.
Obradović se nije složio s Glišićevim aluzijama na loš uticaj zapadnog sveta.
- To je idiotizam jer je u Rusiji najveći broj zločina prema ženama i deci. Rusija nam nije model ni po čemu, tamo je degradiran status profesora. Podsetiću da će se od donacija EU finansirati modeli po kojima će se postupati u budućnosti. Neće to sprečiti potpuno zločine, pa Norveška je imala Brejvika, pa nije kukala na zapadne vrednosti. Nema mesta da od ovih tragedija pravimo ideološku raspravu. Kina je pod najvećim totalitarizmom i nema slobodnog pristupa oružjem, ali čitamo vesti i gledamo da noževima čine ubistva. Sad ni to ne vidimo jer zabranjuju da se o tome izveštava - kaže Obradović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
