BELIVUKA ZVAO BRATOM, A ON GA SUROVO UBIO U KUĆI STRAVE U RITOPEKU: Na leđima su nožem urezali strašnu poruku

Aleksandar Gligorijević Puki (42) iz Odžaka ubijen je na današnji dan pre tri godine, prema navodima optužnice. On je tog 16. juna 2020. bio žrtva klana Veljka Belivuka, koga je nazivao bratom.

Gligorijevića su namamili tako što su mu ponudili marihuanu na prodaju.

"Skinuli su ga u donji veš. Pričali su mi da im se kleo da on nema veze sa izdajom i da će se pokajati kada to shvate. Marko i ja smo se vratili, Marko Budimir mi je dao kesu u kojoj su bili njegov skaj, kaiš, lanac i sat. Mi smo produžili ka kući Miloša i Marka Budimira, par stotina metara od njihove kuće, u kanal smo bacili sat, lanac i šnalu od kaiša. U njihovoj kući u peći smo spalili garderobu", rekao je Lalić.

On je, prema sopstvenom priznanju dobio zadatak i da proveri Gligorijevićev skaj telefon. Kako je naveo, u njegovom telefonu nije uspeo da nađe bilo šta što bi ga kompromitovalo.

"Već je bilo kasno. Ušao je u tu kuću i nije bilo mogućnosti da odatle izađe", zaključio je Lalić i objasnio da je te večeri prvi put ušao u kuću u Ritopeku, kada su ga vođe grupe pozvale da dođe.

"Vidim Belivuka, bio je malo uzrujan, možda zato što je dugo znao Gligorijevića, bio je tu Miljković, Janković, bili su krvavi u kombinezonima. Rekli su mi da nisu stigli da realizuju poslednju fazu, da odvezu džakove u reku i da im treba moja pomoć. Prvi put sam tada ušao u garažu. Video sam pet ili šest uvezanih džakova, još jedan sa folijama, najlonima. Prvi put ulazim i u skrivenu prostoriju, vidim je uživo. Mojim kolima smo otišli, džakove smo utovarili ja, Veljko, Marko, Draganić i Miloš Budimir džakove u gepek, a onda se odvezli do reke. Postoji proširenje, na zemljanom putu. Izašli smo, izneli džakove ka reci. Sve ja to prvi put vidim. Objasnili su mi da se džakovi vezuju u paru, da bi se držao balans dok se nose preko ramena. Prišli smo reci, jedno 30-ak metara se pređe putem. Tu stajemo i mislim da su Miloš i Draganić ulazili u reku da prospu ostatke Gligorijevića i to tako što jedan plitko uđe i sa donje strane raspara džak da sadržaj ode. U povratku smo, na pola puta, skrenuli levo kroz voćnjake i u jednoj uvali gde je sasušen potok, zapalili ono što je ostalo, džak sa folijama. Draganić je uvek nosio ranac u kom je bio benzin, baterijska lampa", ispričao je Lalić kako su posle ubistva Gligorijevića zapalili džakove sa tragovima krvi.

Miljković je, kako je naveo, narednih par dana sa Gligorijevićevog aparata koji su čuvali u bunkeru na Partizanovom stadionu, slao poruke njegovim kontaktima. Jedan prijatelj je navodno posumnjao i tražio fotografiju, posle čega je Miljković ugasio aparat.

Porodica Aleksandra Gligorijevića, kako su ranije naveli, ne može da se pomiri sa gubitkom i ne prati suđenje Belivukovom klanu, jer, kako kažu, samo im otvara rane koje nikako da zarastu.

"Nemamo ni advokata, a ni mi ne idemo u Beograd na sud. Supruga ne čita novine, a ja pročitam neke, ali samo određene delove. Nemam snage da čitam sve što se tamo piše. U kući se trudimo da o tome ne govorimo mnogo. To je kao da vam neko neprestano skida krastu sa rane i ne dozvoljava da makar krv stane, jer da prođe, ne može nikad", rekao je krajem prošle godine Mirko Gligorijević, Aleksandrov otac.

Prema njegovim navodima, o vođi kriminalne grupe Veljku Belivuku dosta je slušao od sina.

„Pominjao ga je često, hvalio se da su dobri drugari. Moj sin je bio srećan kada je 'njegov brat' Velja oslobođen. Verujte mi, te njegove reči i dalje mi odzvanjaju u ušima“, ističe nesrećni otac.

On dodaje i da ukoliko je istina sve ono što se navodi u optužnici, za monstrume koji su razorili njegovu porodicu ne postoji adekvatna kazna.

„Smrtna kazna u Srbiji ne postoji, a za takve ljude jedino je to adekvatno, ali ne momentalna, nego da dožive mučenje koje su sve njihove žrtve doživele, pa da osete bol. Neka Bog sudi svakome za ono što je činio“, zaključio je potrešeni Mirko.

(Kurir.rs)