Đorđe Blagojević zvani Ludi Đole ubijen je dok je vozio motor Požeškom ulicom 2. juna 1998. godine, samo dve godine nakon što je izašao iz anonimnosti. Blagojević je tako postao akter jedne od najkraćih kriminalnih priča sa beogradskog asfalta.
Od lokalnog mangupa, ovaj devetnestogodišnjak, postao je za kratko vreme traženi kriminalac, pa je za njim bila raspisana i poternica. Ludorije Blagojevića su počele u februaru 1996. godine kada je upao u jedan minimarket u nameri da od gazde uzme reket.
Gazda je odbijao jer je imao "leđa" u vidu lokalnog mangupa Srđana Veličkovića. Blagojević se povukao, ali samo na kratko... Već posle nekoliko sati se vratio i sasuo ceo šaržer u noge Veličkovića i jasno gazdi stavio do znanja da će, ukoliko ne plati, on biti sledeći.
Posle ovog događaja policija raspisuje poternicu za njim, ali to Đoleta ne sprečava da samo par dana kasnije baci bombu u dvorište porodične kuće Dragoslava Lukića, vlasnika pomenute prodavnice.
Policija ne uspeva da ga uhapsi, a Đole nastavlja po starom, samo par dana kasnije opet je glavni akter pucnjave, ovoga puta ispred kafića "Stefan" kada puca na Gorana Marjanovica zvanog Franja, teško ga ranjava i uzima mu zlatni lanac i pištolj.
Izgleda da Ludi Đole nije imao vremena za gubljenje. Samo nedelju dana kasnije opet poteže oružje i iz automobila sa diplomatskim tablicama puca na Ljubomira Zorića (19), koji je sa devojkom izašao u grad.
Beogradska policija svakodnevno dobija prijave o incidentima u kojima je glavni akter Blagojević. To su uglavnom otimanja i reketiranja, ali i siledžijsko ponašanje i šenlučenje uglavnom uz vatreno oružje. Policija odlučuje da mu stane na put i daje se u poteru za njim. Dok su ga jurili, Ludi Đole upada u jedan butik u ulici Braće Jerković i napada prodavca. Sa kratežom u ruci on traži pazar, a kada je video da je kasa prazna, besan prebija prodavca i sa rafa odnosi dva pejdžera i dva mobilna telefona.
Kao i nekoliko puta pre toga Đole uspeva da izmakne ruci zakona. Preko 100 policajaca je učestvovalo u akciji hapšenja ali je on uvek uspevao da pobegne.
Poslednji pokušaj policije da ga uhapsi propao je u tržnom centru "Piramida" u bloku 44. Iako je ceo tržni centar bio opkoljen, Đole je uspeo da dođe do automobila koji ga je čekao parkiran u tržnom centru i pobegne.
Jurnjava je počela od splavova u bloku 70 gde je prijavljeno da Đole svraća po reket, preko savskog nasipa kroz blokove do Piramide. Nekoliko sati je trajala opsada, dok napokon momci u plavom nisu shvatili da je Đole i ovoga puta umakao. U sledećih nekoliko dana u odvojenim akcijama policije uhapšeno je nekoliko pripadnika njegove ekipe, a zanimljiv je podatak da su svi bili maloletni.
Đole tada shvata da u Beogradu postaje "vruće" i zajedno da svojim prijateljem Edvardom Stanimirovićem beži u Italiju, odakle zbog potezanja oružja biva primoran da se skloni u Grčku. 1998. se vraća u Beograd, i odmah nastavlja po starom - razbojništva i reketi. Tokom utakmice AEK-Partizan inspektori ga prepoznaju u publici i kreće potera za njim.
I sve se završava kao u priči klinaca koji su u njemu videli idola: Govorili su da nikada neće pasti i nije - ubijen je!
Đorđe Blagojević, zvani Ludi Đole, devetnaestogodišnji "Robin Hud iz Kumodraža" kako su ga zvali oni koji su mu bili naklonjeni, ubijen je dok je 2. juna 1998. godine vozio motor Požeškom ulicom. Na njega je pucano iz kola u pokretu. To je bio kraj jedne od najkraćih kriminalnih epizoda na beogradskom asfaltu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
