ZAŠTITIO JE RUDARE IZ KOLUBARE PRED 5. OKTOBAR, POSLE 2 GODINE JE IZREŠETAN: Misterija ubistva generala Boška Buhe traje 21 godinu

Šamar državi i policiji, u obliku rafalne paljbe, 10. juna 2002. godine uzdrmao je društvo i sistem, ali nažalost nije demostifikovan i rasvetljen do danas.

General Boško Buha rođen je u Virovitici 12. septembra 1959. godine. Ime je dobio po stricu, legendarnom narodnom heroju Bošku Buhi koji je poginuo 1943. sa svega 17 godina.

Školuje se u Zagrebu na Fakultetu narodne odbrane, a u Beograd dolazi 1991. posle izbijanja ratnih sukoba u SR Hrvatskoj i ubrzo postaje načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova u Sopotu. Komandant Policijske brigade SUP Beograd postavljen je 1998. godine.

Buha je oko godinu dana proveo na Кosovu i Metohiji, gde je bio i tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine i gde je bio i ranjen.

Načelnik beogradskog MUP-a postaje 6. februara 2001. godine. U čin general-majora unapređen je 1. juna 2001. godine.

Uloga u 5. oktobru i štrajk u "Kolubari"

Genera Boško Buha imao je značajnu ulogu u petoktobarskim promenama u Srbiji. Кao komandant policijske brigade SUP Beograd dobio je zadatak da uz primenu sile prekine štrajk rudara u rudarskom basenu „Кolubara“. Štrajk rudara Кolubare je bio jedan od ključnih elemenata uspeha prevrata. Buha ne samo što dobijeni zadatak nije izvršio, nego je uspeo da prevari svoje pretpostavljene o pravim razmerama štrajka.

Sve je počelo u petak 29. septembra štrajkom rudara u rudnicima Kolubare, gde se proizvodi električna energija za veliki deo Srbije.

„Ceo 5. oktobar lomio se na Kolubari tih dana", rekao je svojevremeno Miodrag Ranković, tada predsednik Sindikata površinskih kopova Kolubare a danas predsednik Sindikata radnika Kolubare..

„Pritisci su bili strašni, dolazila je vojska, policija… Nudili su nam šta god hoćemo, vile na Dedinju, samo da RTS snimi bager kako radi" objasnio je on.

Tada je došao general Buha sa zadatkom da štrajk razbije kao i da obavesti nadležne o situaciji i obimu štrajka. On je, međutim, nakon pregovorima sa radnicima odbio da izvrši zadatak razbijanja štrajka i svoje pretpostavljene obavestio o znatno manjem obimu nemira unutar rudnika.

Borba protiv mafije i organizovanog kriminala

General Boško Buha najviše je insisitirao na razbijanju "auto mafije" koja je u to vreme bila veoma zastupljena na teritoriji Beograda i Srbije. U poslednjem intervjuu, za koji se smatra da je bio koban po njega, naglasio je kako u Beogradu deluje pet velikih kriminalčnih grupa koje se bave krađom automobila, a operišu na teritoriji Voždovca, Zvezdare, Rakovice, Novog Beograda i Zemuna.

Pored borbe sa auto mafijom, bio je aktivan i po pitanju suzbijanja šverca duvana, nafte kao i trgovine narkoticima.

Ubistvo

U noći kada je likvidiran, Buha se nalazio sa društvom na splavu “Žabar” sa koga je krenuo u 2.30 časova. Njegov “nisan patrol” bio je parkiran ispred pomenutog hotela na Zemunskom keju. U trenutku kada je prišao automobilu, u njega su sasuti smrtonosni hici.

Nedaleko od mesta ubistva nalazila se ekipa saobraćajnih policajaca koja je prva čula pucnjavu. U momentu kada je počela pucnjava, oni su legli na pod. Prema njihovim rečima, čula su se dva rafala, jedan dugi, jedan kratki. General je ostao da leži pored svojih kola u lokvi krvi.

Nakon toga, čuo se zvuk automobila u kojem su ubice ili ubica pobegli sa mesta zločina. Buha je nakon rafala i dalje bio živ i njega je, kako su pokazali snimci sa lica mesta, za ruku držao drugi policajac i polivao ga vodom. Kada je stigla Hitna pomoć on je i dalje davao znake života, ali je podlegao povredama oko 4 sata ujutru.

Zločin i dalje nije rešen

Ovo ubistvo policijskog generala bio je veliki šamar policiji, ali i Vladi premijera Zorana Đinđića. Za zločin je potom osumnjičen i 27. oktobra 2002. uhapšen Nikola Maljković, sin žene koja je projektovala kuće Zemuncima Spasojeviću i Lukoviću u Šilerovoj 38. Međutim, pažnja je potom usmerena na takozvanu "Makinu grupu", čiji je vođa bio Željko Maksimović Maka. Pored Maljkovića, uhapšeni su kao saučesnici Dragan Jakšić, zvani Karlos, Dragan Ilić Limar i Dragan Alijević, dok je sam Maka u bekstvu do dana današnjeg.

Nejasan je motiv "Makine grupe" za ovaj zločin, s obzirom na to da "destabilizacija države", koja je navedena kao motiv, zvuči neubedljivo. A ukoliko su oni zaista počinioci, onda je pitanje ko je bio naručilac? Buhine ubice bi ipak trebalo potražiti među ljudima kojima se general policije zamerio.

Nakon 18 godina, Buhino ubistvo je ostalo nerazjašnjeno i gotovo zaboravljeno, a radilo se o jednom od najznačajnijih policijskih glavešina. Ostaje nedoumica, ko je i zašto ubio policijskog generala Boška Buhu?

(Kurir.rs / Mondo)