SUPRUGA NASMRT PREBIJENOG ZORANA SA ZVEZDARE OTKRIVA DETALJE ZLOČINA: "Nepomično je ležao na zemlji dok su ga šutirali u glavu"

Zoran Nedeljković (62) preminuo je, 29. maja ove godine, od posledica brutalnog prebijanja koje se dogodilo mesec dana ranije u beogradskom naselju Zvezdara. Napadač, koji je 25. aprila zadao teške telesne povrede nesrećnom Zoranu do danas je na slobodi, a Nemanja i Tijana Nedeljković, deca nastradalog, pokrenula su peticiju pod nazivom "Pravda za Zokija", kako bi napadač bio adekvatno kažnjen.

Šta je to što nekoga navodi da se odluči na takav korak? Čije stavove je on to hteo da odbrani? Svoje ili svojih roditelja.

- Verujem da kada biste ga sada pitali šta je to pravo korišćenja, pravo privatne svojine ili recimo pravo preče kupovine i u kojim slučajevima to pravo postoji, ne bi znao o tome ništa da vam kaže. Zato što je usvojio samo ono što su mu roditelji plasirali, ne razmišljajući svojom glavom. Jednostavno kako mu je servirano tako je to i prihvatio. Najveći krivci za sve ovo što mu se desilo su njegovi roditelji. Deca su ogledalo svojih roditelja, hteli to oni ili ne. I sada kada treba da preuzme odgovornost za učinjeno nedelo, tu su opet roditelji koji pokušavaju da ga oslobode te odgovornosti. Prodaju imovinu kako bi unajmili advokata da ga brani, majka štiti sina tako što daje lažne izjave, oca sklanjaju kao da uopšte nije učestvovao u svemu ovome, a onda kupuju drugu kuću gde ga sele kako bi ga udaljili sa mesta gde su ga svesno naveli da učini to što je učinio. Kako će onda majka, kao prosvetna radnica, koja ne uspeva da stane na put sinu koji u osnovnoj školi maltretira svog druga, vaspitavati tridesetoro svojih đaka? Čemu to ona može njih da nauči? - pita se Mirjana.

Da li je jedan komšija "opasnost" za sve u okolini?

- Otac osumnjičenog je vlasnik samo polovine kuće u kojoj su donedavno zajedno živeli. Četvrtina kuće je vlasništvo dede osumnjičenog a druga četvrtina je vlasništvo dedinog rođenog brata, a obojica su upokojeni. Zašto onda oni posle ostavinskog postupka nisu postali vlasnici cele kuće? Najverovatnije zato što tu postoji problem oko podele imovine sa ostalim naslednicim. Kako onda neko ko je vlasnik polovine kuće može da otima od onoga kome su kupoprodajnim ugovorom preneta sva prava i obaveze prethodnog vlasnika čija je to dedovina, i postao je 100 odsto vlasnik kuće koju je kupio? Kako onda mogu da se pozivaju na pravo "preče kupovine" samo kada se radi o zemljištu, na kome između ostalog imaju samo pravo korišćenja, a ne i kada se radi o kući koju smo mi kupili? Zašto nisu osporili naš kupoprodajni ugovor? Očigledno su oni sami sebi dodelili to pravo „preče kupovine“ polazeći od činjenice da je to dedovina osumnjičenog, a da smo mi „dođoši“ za njih. Rukovodeći se niskim pobudama poput pohlepe, zlobe i mržnje, da li iz osvete prema onima koji su nam prodali kuću ili prema nama kao „dođošima“ uradili su to što su uradili. Šta će biti sutra, kada budu ogradili zemlju drugog, trećeg, četvrtog komšije, pa kada budu zauzeli svih 50 ari placa? Da li će i sa onima koji im se budu verbalno obratili postupiti isto onako kako su postupili sa mojim suprugom, a onda uživati u svom ograđenom dvorištu - objašnjava.

Da li za onoga koji je počinio ovakvo monstruozno nedelo i nije do sada osuđivan, a pri tom se još i ne oseća krivim, treba da postoji olakšavajuća okolnost i ne treba uopšte da postoji sumnja da će sutra takvo delo ponoviti?

Za sve postoji prvi put!

- Kako neko ko ima svoju porodicu i dete, i sutra treba da bude njihov oslonac u životu, ne može da bude "muško" i da prizna učinjeno, da se pokaje, da pokaže bar malo empatije za druge ljude, već se krije iza skuta svojih roditelja. Bežite što dalje od takvih "muškaraca". U jednom poznatom dečijem crtanom filmu postoji jedan lik koji je po svom imenu prototip takvih muškaraca - Lignjoslav. Pa šta reći o njima kada se njihovi dalji rođaci, koji sebe smatraju normalnim, užasavaju ovakvog njihovog postupka i pružaju nam punu podršku.

- Po mom mišljenju ovde se radi o ljudima koji imaju ozbiljan problem. Da li je to psihopatski ili pak antisocijalni poremećaja ličnosti to ću ostaviti stručnjacima da procene. A na to sve, njima se bezuslovno veruje, jer treba zaboga da se poštuju ljudska prava. Osumnjičeni je nevin sve dok se ne dokaže da je kriv i treba slobodno da šeta?! Već tako šeta četiri puna meseca, i koliko će još šetati, pet, šest ili do kraja života? A šta je sa ljudskim pravima preminulog i njegove porodice? Ne postoje. Ne postoji ni otpusna lista pokojnog iz bolnice gde su sve povrede koje je zadobio od osumnjičenog. Ne postoje ni dve operacije koje su urađene u toku tih mesec dana borbe mog supruga za život. Ne postoji ni snimak sa kamera koji je policija dostavila. Ne postoji ni obdukcioni nalaz. Ništa ne postoji. Jedino što postoji su "izjave majke i sina koje se bitno ne razlikuju, jer od inkriminisanog događaja je proteklo mesec dana ...", pa su se oni pošto su živeli u zajedničkom domaćinstvu baš lepo u svemu usaglasili. A da li postoji "savršen zločin"? - zaključuje Mirjana.

Mirjana i njena deca, pokrenuli su peticiju da se nasilnik kazni i da dobije adekvatnu kaznu propisanu zakonom naše države. Ovu priliku je iskoristio da pozove sve ljude da potpišu peticiju i podrže ga.

Kurir.rs/Telegraf