U organizaciji Advokatske komore Beograd (AKB) danas je otvoreno četvrto po redu savetovanje advokata na Zlatiboru, a ove godine centralne teme su upotreba Skaj komunikacije kao i zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Predsednik AKB Momčilo Bulatović koji je otvorio savetovanje ukazao je da je cilj ovogodišnjeg skupa da se pokrenu rasprave na teme koje su aktuelne i tiču se svih advokata i sudskih postupaka.
- Cilj je da zajedno probamo da dobijemo odgovore na mnoga sprorna pitanja. Vezano za dokaze sa kriptovane aplikacije Skaj postoje mnoge dileme, kako u Srbiji tako i u Evropi, koje će nadam se ovo savetovanje uspeti da razreši - rekao je Bulatović na samom početku.
Prisutne, među kojima su bili potpredsednik Advokatske komore Srbije Veljko Delibašić, zaštitnik građana Zoran Pašajlić, Glavni javni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, zatim potpredsednik Apelacionog suda u Beogradu Milimir Lukić, kao i brojni advokati iz Slovenije, Grčke, Severne Makedonije, Crne Gore i Republike Srpske u lično i ime ministarke pravde Maje Popović pozdravila je državna sekretarka u tom ministarstvu Livija Pavićević.
- U Ministarstvu pravde imate partnera koji je otvoren za dijalog kako bi se poboljšao status advokature. Učešće advokata u radnim grupama koje obrazuje ministarstvo je vrlo poželjno i daje značajan doprinos - rekla je Livija Pavićević na čelu delegacije Ministarstva pravde.
Profesor Vanja Bajović ukazala je na to da se kod nas, za razliku od zemalja EU, ne primenjuje princip uzajamnog poverenja i automatskog priznavanja već se mora sprovesti postupak međunarodno-pravne pomoći koja podrazumeva da se mora sprovesti kontrola pribavljenog materijala kroz odredbe domaćeg zakonodavstva.
Advokat Aleksandar Popović ocenio je da su različiti sudovi u pogledu ovog dokaza do sada donosili različite odluke i da ne postoji jedinstven stav.
- Strana država je na stranoj terotoriji prisluškivala građane strane države, protiv kojih se nije vodio krivični postupak - ukazao je advokat Popović.
Advokat Katančević naveo je da smatra da ne postoji zakonska mogućnost da bilo koja država bez znanja i odobrenja Srbije ima uvid u sadržaj nečije komunikacije jer bi se na taj način legalizovala špijunaža građana Srbije.
- Sasvim je očigledno da je u pitanju posebna dokazna radnja kojom je povređeno pravo na privatnost građana Srbije i da se ne može prihvatiti stav da je u pitanju isprava jer se mora znati način pribavljanja takve "isprave" a u konkretnom slučaju to je obavijeno velom državne tajne Francuske - rekao je Katančević i istakao da je "uveren da će se na kraju nesporno utvrditi da je u pitanju nezakonit dokaz".
Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Milica Pisarić ukazala je na odluke evropskih sudova u pogledu Skaj komunikacije i iznela svoj stav da je francuska sprovela zakonitu dokaznu radnju na njenoj teritoriji ali je ukazala da je sporna primena takvog materijala u zemljama koje nisu članice Evropske unije "budući da se sve presude evropskih sudova zasnivaju na obrazlaganju evropskog naloga koji se u Srbiji ne primenjuje".
Advokat Bojana Franović iz Crne Gore je prenela iskustva iz predmeta iz susedne države insistirajući na razlici koja se mora praviti između "informacije" i "dokaza" te da se u svakom saopštenju Europola "govori isključivo o informacijama, a nikako o dokazima".
Kurir.rs/ J. S.
NE PROPUSTITE
