U beogradskom "Interkontinentalu" se 15. januara 2000. godine dogodilo trostruko ubistvo, koje se i dan-danas pamti. U holu, u to vreme jednog od najluksuznijih srpskih hotela, na samom početku novog milenijuma, ostala su tela Željka Ražnatovića Arkana (48), Milenka Mandića Mande (44) i Dragana Garića (47).
Njihovi dželati doživeli su različite sudbine. Trojica su ubijena, četvrti je u zatvoru, a peti je sve do 2023. godine čekao odluku suda u Južnoafričkoj Republici da li će dobiti azil ili će biti izručen Srbiji. Naime, u maju ove godine sud je Interpolu dao zeleno svetlo za transport Dobrosava Gavrića, ubice Željka Ražnatovića Arkana i dvojice njegovih prijatelja.
Dobrosav Gavrić ne želi da bude izručen
Kako prenosi južnoafrički portal Netwerk24, odbrana Dobrosava Gavrića je najavila da će ponovo uložiti žalbu na takvu odluku jer Gavrić ne želi da bude izručen svojoj zemlji. Gavrićev branilac u Srbiji, advokat Veljko Delibašić kratko je za Kurir rekao da nije obavešten o ovoj odluci.
Oni, koji su im pomagali posle zločina, odslužili su kazne i posvetili se mirnijem životu. Ipak, strah od osvete nikog nije napustio ni više od dve decenije kasnije! Inspiratori do danas nisu kažnjeni, niti su zvanično obelodanjena njihova imena.
Zločin počinjen 15. januara 2000. godine u 17 časova i pet minuta, uzdrmao je Srbiju, a usledila je lavina brutalnih razračunavanja pod maskom "osvete za komandanta". Policija je zahvaljujući nizu srećnih okolnosti vrlo brzo uhapsila osumnjičene, a kao direktni izvršilac na 35 godina zatvora osuđen je Dobrosav Gavrić, koji je tog krvavog popodneva i sam ranjen. U žrtve je pucao s leđa, dok su sedeli u separeu, a njega je pogodio Arkanov telohranitelj dok je bežao iz hotela. U to vreme Gavrić, rodom iz sela Trbušnica kod Loznice, imao je samo 23 godine i radio je u beogradskoj policiji. U vreme zločina bio je na bolovanju.
Gavrić je danas u ekstradicionom pritvoru u Kejptaunu. Upućeni kažu da je Gavrić u JAR nastavio da se bavi kriminalnim poslovima.
Kao ljudi koji su organizovali zločin osuđeni su Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki, obojica u policiji evidentirani kao prestupnici. Dobili su po 30 godina robije.
Pored njih dvojice, tokom istrage je utvrđeno da su u organizaciji učestvovali i Zoran Uskoković Skole i Branko Jevtović Jorga, koji se nisu našli na optuženičkoj klupi, a nisu ni dočekali suđenje, jer su ih obojicu ubili pripadnici "zemunskog klana" sveteći Arkana.
U ovom trenutku Nikolić je jedini iz cele "ekipe smrti" koji izdržava kaznu. On je u Zabeli kod Požarevca. Đuričić, koji je bio u bekstvu, ubijen je krajem aprila 2018. godine u Južnoafričkoj Republici. Njegova smrt nije rasvetljena.
Kao pomagači ubicama posle zločina, uhapšeno je i osuđeno šestoro ljudi. Dejan Pitulić, takođe bivši policajac, prema presudi, ranjenog Gavrića preuzeo je u Novom Beogradu i odvezao ga u Loznicu, u privatnu kliniku. Za to je osuđen na pet godina zatvora. Posle izlaska sa robije povukao se "u ilegalu" i bavi se privatnim biznisom.
Pegla preminuo u pritvoru
Najveću pomoć policiji u prvim danima posle trostrukog ubistva pružio je tada uhapšeni Zoran Nikolić Pegla, koji je ispričao da je Gavrića "golfom" dovezao do "Interkontinentala" i da ga je tamo čekao. Posle zločina, ranjenog Gavrića je uz pomoć Milana Đuričića i Dragana Nikolića, uneo u njihov automobil, kojim su ga prevezli do Bežanijske kose, gde ga je preuzeo Dejan Pitulić. Zahvaljujući njemu rekonstruisani su prvi sati zločina. Zoran Nikolić Pegla je preminuo u pritvoru, godinu i po dana posle masakra u "Interkontinentalu". Prema zvaničnim informacijama pročitanim u sudu - Nikolić je bio teško bolestan.
Vlasnik privatne ordinacije, koji je prvi pružio pomoć ranjeniku iz Beograda, dr Milomir Vasiljević, osuđen je na višemesečnu kaznu zatvora. Kriv je, kako je utvrdio sud, jer nije obavestio policiju da je Pitulić dovezao osobu ranjenu vatrenim oružjem. Ovaj ortoped je, takođe, izdržao kaznu. Danas je u penziji.
Lozničanin Vujadin Krstić je svog druga, ranjenog Gavrića, od privatne ordinacije dr Vasiljevića prebacio u bolnicu i prijavio ga pod lažnim imenom. U zatvoru je proveo četiri i po godine.
Krstićev i Gavrićev sugrađanin, Stojan Ranković zvani Divljak, iza rešetaka je proveo tri godine. On je, prema presudi, Đuričiću i Nikoliću omogućio bekstvo i prebacivanje na teritoriju Bosne i Hercegovine, odnosno u Republiku Srpsku. Po izlasku iz zatvora jedno vreme je proveo u Rusiji, a potom se upustio u građevinske poslove. Lozničani koji ih poznaju kažu da je sa Gavrićem prekinuo svaki kontakt.
Loznički inspektor Đorđe Grubačić zbog pomaganja u bekstvu Nikoliću i Đuričiću, bio je osuđen na pet i po godina zatvora. Dobio je otkaz u MUP Srbije, danas živi povučeno.
Kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
