Nastupilo je zatišje u Beogradu te 2000. godine, a znalo se da sledi krvavo proleće. Posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000. počela je priprema za osvetu.
Jedan za drugim, te zime 2000. godine, "padale" su vođe beogradskih gangova. Pored miljakovačkog, napadnut je i bežanijsko-novobeogradski klan.
Prva velika glava iz sveta podzemlja pala je na Novom Beogradu. Tog 25. februara 2000. audi smrti sa egzekutorima, naoružanim "kalašnjikovima", čekali su Radoslava Trlajića, Batu Trlaju (37). Sačekušu su mu pripremila čak trojica napadača. Kada su spazili njegov automobil zapucali su, a Trlaja se dao u beg za život.
Iako je Trlajić primetio zasedu na parkingu ispred svoje zgrade u Ulici dr Ivana Ribara, borio se kao lav. Bilo je 22.30 sati kada su zapraštali smrtonosni hici. Pretpostavlja se da su ga ubice čekale u automobilu, na neosvetljenom parkingu.
Jedan od vođa bežanijskog klana, neposredno pred pucnjavu bio je u svom BMW-u i vozio se ka broju 118 u dr Ivana Ribara, ka stanu gde živi. Dok je prilazio zgradi, verovatno je primetio napadače, koji su ga čekali. Dao je gas i automobilom pokušao da umakne smrti bežeći ka drugom kraju naselja. Ubice su, međutim, zapucale.
Uspeli su da ga rane i on je u sledećem trenutku, 200 metara dalje, izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo sa puta, sleteo u jarak i prevrnuo se. Teško ranjen Trlajić je, ipak, uspeo da se izvuče iz automobila i trčeći krene ka obližnjim zgradama da nađe spas.
Pod pravom kišom metaka uspeo je da pretrči još stotinak metara, preko livade, ali su ubice bile brže. Stigli su ga i izrešetali kalašnjikovima. Trlajić je sav u krvi ostao da leži na pločniku, ispred broja 142. u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Beogradu, na oko 500 metara od svog stana.
Napadači su pobegli kolima, a usput su se oslobodili i oružja. U širem krugu mesta zločina, tokom uviđaja, policija je pronašla dva kalašnjikova, jedan pištolj, okvir za automat i mnogo čaura različitog kalibra.
U prvom momentu se pretpostavljalo da je pištolj ispao Trlajiću, koji je po svemu sudeći, pokušao da uzvrati na napad. To se kasnije pokazalo tačnim. Još iste noći policija je pronašla i "audi" kojim su ubice pobegle sa mesta zločina. U njemu je bio ostavljen i treći kalašnjikov, korišćen za Trlajićevu likvidaciju.
Ubice su se, međutim, potrudile da uklone sve druge tragove i otiske, koji bi mogli da pomognu pri istrazi. U "audiju" je pronađena i stara policijska odeća.
Za Trlajića se u beogradskom podzemlju odavno govorilo da je na "crnoj listi". O poslovima vođe novobeogradskog klana uglavnom se sve znalo. Pripadnici SUP Beograd uhapsili su ga marta 1998. godine sumnjičeći ga da je organizovao transport sa gotovo četiri kilograma kokaina. Uhapšen je u pošti na Bežanijskoj kosi sa još četvoricom prijatelja.
Trlajić će ostati upamćen i kao čovek koji je na leđima nosio Kristijana Golubovića kad je ovaj, prilikom bekstva, povredio nogu skočivši s trećeg sprata Petog opštinskog suda u Beogradu. Međutim, ubistvo Trlajića ipak se povezuje kao deo osvete zbog likvidacije Željka Ražnatovića, iako nije do kraja razjašnjena niti dokazana njegova eventualna umešanost. Jedino je poznato da su pojedini članovi bežanijskog kriminalnog klana kasnije optuženi i osuđeni za ubistvo komndanta SDG.
Mala bara, mnogo krokodila
Radoslav Trlajić je u beogradskom podzemlju bio poznat po rečenici: „Mala bara, mnogo krokodila“, kojom je opisao ono što se dešavalo devedesetih godina u Srbiji. Prema nekim izvorima, motiv njegovog ubistva su neraščišćeni računi u trgovini drogom.
- On nije uspeo da plati oko pet kilograma kokaina, vrednih oko dva miliona maraka. Tu drogu je policija zaplenila u pošti na Bežanijskoj kosi u martu 1998. Tada je Trlajić uhapšen s trojicom saučesnika dok su preuzimali paket od izvesnog Karlosa iz Kolumbije - podsetio je naš izvor.
Detalje uviđaja na ubistvu Trlaje opisao je Časlav Ristić, penzionisani forenzičar, koji je dve decenije radio u MUP Srbije, prvi je bio na mestu svirepih zločina koji su devedesetih i početkom dvehiljaditih punili stupce crne hronike.
Opisao je i kako je 2000. godine izgledala scena ubistva Radoslava Trlajića, zvanog Bata Trlaja (37). Tada su primetili nešto neverovatno, što se može povezati samo sa čovekom kome preti smrtna opasnost.
"Bilo je zanimljivo da je Trlajić tako ranjen izašao iz vozila i krenuo da beži preko njive do ulaza u zgradu. Merili smo korake, tragovi koji su ostali ukazivali su na to da je njegov korak bio skoro dva metra. Izmerili smo 1.9 metara dugačak korak.Trlaja je uspeo da stigne do zgrade, ali tu su ga sustigli i ubili iz 'kalašnjikova'", priča forenzičar.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
