Prošlo je četri godine od brutalnog prebijanja srednjoškolca Stefana Filića (19) iz Velike Plane, a njegovi najmiliji i dalje ne mogu da se pomire sa tim da njega više nema.
Za ubistvo Stefana Filića pred Višim sudom u Smederevu u julu prošle godine izrečena je drugostepena presuda Nikoli Bojoviću i Mitru Pandureviću, na 18 godina, odnosno na 15 godina zatvora. Sud je tada potvrdio da su pri bezobzirnom i nasilničkom ponašanju, zajedničkim delovanjem, lišili života Stefana Filića. U toj tuči učestvovao je i treći napadač Predrag Stojiljković koji je pre 15 dana pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani osuđen na dve godine i osam meseci zatvora zbog nasilničkog ponašanja.
Tetka nastradalog mladića neutešna i posle toliko godina za Kurir kaže "da sada sa sigurnošću može da kaže da ne voli februar jer od tada ne skidaju crninu."
- Ne samo da ne volim februar, čak ga i mrzim, jer mi je sam njegov početak odneo nešto najlepše, nešto najbolje. Mrzim i sve praznike koji se cele zime nižu jedan za drugim i dodatno povređuju naša već slomljena srca, našu već napaćenu dušu. Ne znam da li više mrzim 2. februar, kada su mu nasilnici uzeli dušu i šutnuvši ga u glavu, ubili najvitalniji organ, ili današnji dan kada su lekari odlučili da ga isključe jer mu nije bilo spasa. Teški dani, crni kao crna zemlja... - počela je ona priču sa knedlom u grlu.
- Mrzim i tu prokletu 2020. godinu ne ponovila se nikom, ne videla svetlosti nikad.Od nje je tako proklete sve počelo, nizale se tragedije za tragedijom, a crne majke svojim suzama potopile zemlju.
Naša sagovornica se potom osvnula i na osuđene nasilnike koji su tog 2. februara 2020. odlučili da nekome oduzmu život.
Porodica i prijatelji obeležili godišnjicu
- A danas, danas imam puno pravo da kažem da mrzim i ove prokletnike koji su svojim izborom načina života doprineli da se jedna mladost ugasi i što su se te noći igrali Boga i delili pravdu, što i posle učinjenog dela i nepopravljivog gubitka "nisu oni krivi, već uvek ovaj drugi". Što bez trunke pokajanja i savesti, nisu spremni da preuzmu odgovornost za ono što su počinili, već i dalje svojim lažljivim ustima izgovaraju to njihovo čuveno "nisam kriv za delo koje mi se stavlja na teret" - navela je Jadranka, pa dodala:
- Mrzim i njihove roditelje koji i dalje nisu svesni da nije biti roditelj samo ako uspeš da ih nahraniš i obučeš, da ih opravdavaš za zlodela koja čine i izvlačiš iz istih, ne žaleći para, kako to oni kažu, samo da se izvuku iz situacije u koju su zapali. Situacije? Za njih je to situacija. Roditeljstvo je za njih lekcija koja ih je bacila na dno pakla iz koga neće nikad izaći. Mrzim i što moji najrođeniji hodaju ovom zemljom kao senke, bez svoje prisutnosti, čekajući dan kad će se pridružiti svom detetu. Oprostite, ali danas mrzim ceo svet, danas nisam svoja, nisam ja, ali imam pravo dali su mi ga oni. Baš oni koji su bili uračunljivi i tačno znali šta rade.
Tetka ubijenog navela je i da su Stefanovi najbliži i ove godine posetili mesta koja im stvaraju dodatnu bol i tugu kako bi zapalili sveću.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
