Navršile su se 22 godine od ubistva Igora Fišekovića.
Tog 24. februara 2002. godine u naselju kragujevačkom naselju Pivara, u automobilu "folksvagen vento", od eksplozije bombe poginuo je Igor Fišeković Fišek (28) iz Kragujevca.
Očevici tvrde da je oko 11.10 časova odjeknula strahovita eksplozija, a iz pravca vozila kuljao je dim i čulo se zapomaganje. Leva strana i prednji deo vozila su uništeni, a delovi tela odleteli su i dvadesetak metara od mesta eksplozije.
- Prizor je bio stravičan. Krv na sve strane, vrata su bila razvaljena i videlo se telo čoveka obliveno krvlju. Bio je još živ, ali nije mu bilo pomoći, krv je curila sa svih strana - rekla je žena koja je radila u obližnjoj prodavnici.
Na mesto nesreće ubrzo su stigli vatrogasci i policija, a pre njih i ekipa Hitne pomoći. Dežurni lekari mogli su samo da konstatuju smrt. Prema tragovima na mestu eksplozije, pretpostavlja se da je u vozilu, najverovatnije ispod vozačevog sedišta, podmetnut eksploziv koji je aktiviran daljinskim upravljačem ili je postavljena tempirana bomba.
Na ulazu u Ulicu Đure Dimitrijevića, na mestu gde se dogodila eksplozija, nalazio se krater širok četrdesetak centimetara. Stakla na prozorima okolnih kuća su popucala. Vozilo koje je eksplodiralo u pokretu, zaustavilo se desetak metara dalje. Fišeković je, prema rečima, očevidaca bio sam u belom "folksvagen ventu" podgoričke registracije.
Izvori bliski policiji rekli su tada da je mesto zločina pažljivo odabrano, pošto u ovom delu grada postoji niz uličica koje su ubicama omogućile nesmetano bekstvo.
U momentu eksplozije, na sreću, nije bilo prolaznika, što navodi na zaključak da je i aktiviranje bombe, pažljivo odabrano, iako se sve dogodilo na 50-ak metara od dečjeg igrališta. U vreme ubistva u Kragujevcu je padala kiša praćena susnežicom tako da su deca ovog nedeljnog dana ostala kod kuće.
To je bilo prvo ubistvo eksplozivnom napravom u Šumadiji.
Aleksandar Blanuša, istražni sudija Okružnog suda, rekao je tada da je Fišeković poznat policiji zbog sitnijih prestupa. Inače, pominjan je u pucnjavi koja se dogodila u centru grada nedugo pre njegovog ubistva. Tom prilikom jedno lice zadobilo je prostrelnu ranu, a Fišeković je u lokalnim medijima kasnije demantovao da ima bilo kakve veze sa događajem rekavši da u tom trenutku nije bio na mestu obračuna.
Motiv ovog ubistva, kao ni počinioci nikad nisu pronađeni.
Međutim...
U julu 2005. godine Kragujevčanin Zoran Knežević Knez bio je žrtva otmice, koju je beogradska policija rešila hapšenjem petorice osumnjičenih kidnapera. Knežević je tada otet kako bi u kameru priznao likvidaciju Igora Fišekovića.
Prema tadašnjem saopštenju policije, otmičari Aleksandar G., Dejan T., Miloš Ć., Njegoš Š. i Jelena S., svi iz Beograda, kao i Nemanja S. iz Beloševca su izvesno vreme pratili Kneževića po Aranđelovcu, a zatim otišli u selo Belosavce, odakle je Nemanja S. pozvao Kneževića navodno da mu vrati dug.
Knežević je džipom "pajero" došao u Belosavce, gde su ga otmičari na silu uspavali injekcijom koju je donela Jelena S., tadašnja devojka Dejana T., koja je kao medicinska sestra radila na Vojno-medicinskoj akademiji. Iz džipa su potom izvadili sve vrednije stvari i vozilo odvezli i sakrili u selo Kumodraž, dok su Kneževića odvezli u jednu kuću na Rudniku gde su ga maltretirali zahtevajući da u kameru prizna ubistvo Igora Fišekovića. Svi otmičari su, dok je Knežević davao video priznanje, bili maskirani fantomkama.
Hitac iz damskog pištolja
Kneževićeva supruga istog dana je prijavila njegov nestanak, posle čega je beogradska policija krenula u potragu, da bi posle dva dana ušli u trag otmičarima i uhapsili ih. Knežević je pre dolaska policije uspeo da pobegne otmičarima, a kod uhapšenih su nađene njegove stvari, džip, inekcija, kamera.
Igorov otac Desimir Fišeković tvrdio je za medije da je upravo Knežević bio naručilac ubistva njegovog sina, koje je u februaru 2002. godine "izvršio izvesni Vlahović iz okoline Kolašina".
- Knežević, koji je u knjizi 'Mafija u Srbiji' opisan kao vođa narko-mafije u Šumadiji i koji je hapšen u 'Sablji' zbog veza sa surčinskim klanom i Mlađanom Mićićem Pacovom, ubistvo mog sina platio je 30.000 maraka, i na Jahorini, sa suprugom i dvojicom prijatelja čekao rezultat Vlahovićeve egzekucije. Moj sin je ubijen na najbestijalniji način - pričao je Desimir Fišeković.
Eksploziv mu je, podsetio je, postavljen pod sedište 'folksvagena' u naselju Pivara, gde mu je živela devojka. Mesec dana pre toga, Igor i Knežević su se sukobili u kafiću.
- Knežević je pucao u mog sina iz damskog pištolja, zalepljenog za nogu. Pogodio ga je u nogu, ali je moj sin uspeo da mu otme pištolj i da ga pogodi jednim hicem. Nažalost, mesec dana kasnije, Igor je ubijen. Taj Vlahović je sada u zatvoru u Spužu zbog pokušaja ubistva, a osumnjičen je za još nekoliko pokušaja ubistva, kao i za ubistvo jednog Zagrepčanina. Sve to sam ispričao policiji koja je privodila Kneževića, ali se on vadio na alibi. Nadam se da će ubistvo mog sina biti uskoro rešeno - verovao je tada Desimir Fišeković.
On je rekao da je za otmicu Kneževića saznao iz medija i da ni on ni njegov sin nisu poznavali nijednog osumnjičenog kidnapera.
Veza sa Andrijom Draškovićem
Grupa uhapšenih otmičara se inače dovodila u vezu sa kontroverznim beogradskim biznismenom Andrijom Draškovićem. Dvojica iz grupe tada uhapšenih su se ubrzo našli na meti naoružanih ubica. Najpre je u septembru 2009. Nemanja S., koji je i namamio Kneževića, ubijen u porodičnoj kući u selu Belosavci. On se inače predstavljao kao telohranitelj Andrije Draškovića, a ubijen je tokom noći, na spavanju na spratu kuće, dok su njegovi roditelji bili u prizemlju.
Likvidiran je oko četiri sata ujutro. Napadači su u njega ispalili više hitaca iz pištolja "tetejac" i neopaženo uspeli da pobegnu. Nemanjin otac Tomislav je, kako je izjavio posle zločina, pred zoru čuo buku na spratu i pomislio da je nešto palo u sobi njegovog sina. Popeo se na sprat gde je u krevetu i zatekao sina oblivenog krvlju. Nemanja S. je po ulasku oca u sobu još bio živ, ali je na putu do Kragujevca preminuo u vozilu Hitne pomoći. Bio je pogođen sa dva hica u glavu i dva u ruke. Njegovo ubistvo do danas nije rešeno.
I Dejana T., koji je takođe učestvovao u otmici Kneževića, sustigli su hici, koje je on uspeo da preživi. On je kao šef obezbeđenja Andrije Draškovića 24. oktobra 2004. godine teško ranjen u pucnjavi na autoputu između skretanja za "Ikarbus" i Kvantašku pijacu u Beogradu. Tada je iz "mercedesa" sa vojnim tablicama otvorena rafalna paljba iz automatskih pušaka, u kojoj je Tukić teško ranjen i zbog povreda bio u kritičnom stanju.
Kurir.rs/Rudar 7/24 sedam
Preneo: R.J.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
