Gordana Bosnić iz Beograda, zaposlena u Odseku za suzbijanje kriminaliteta Ministarstva unutrašnjih poslova, a poslednjih osam godina radi na poslovima suzbijanja nasilja u porodici, pamtiće 12. februar ove godine do kraja života. Ne samo zbog toga što se tog dana porodila i dobila sina Lazara već i po tome što je na putu do porodilišta uhapsila muškarca koji je pokušao da ukrade automobil.
Gordana kaže da je 12. februar započela uobičajenim obavezama oko starije dece.
- Baš tog dana pre podne sam bila na redovnom pregledu i rečeno mi je da dođem ponovo tek 16. februara, ali po podne su krenuli bolovi. Bili su podnošljivi, pa sam bila uporna da još ostanem kod kuće - započela je priču Gordana za Kurir.
Ljubav prema poslu
I kao mlada uvek isterivala pravdu u društvu i školi
Gordana u MUP Srbije radi već 16 godina. Iako posao podrazumeva rizične situacije i punu angažovanost, ona obavlja posao koji istinski voli još kada je sve to bilo na spisku dečjih želja. Dan ne započinje oblačenjem uniforme, iz razloga što je inspektor u ovom odseku, međutim, ljubav prema policijskom poslu donela joj je upravo uniforma.
- Nisam imala posebnog uzora, u porodici mi niko nije radio u policiji, ali sam već u osnovnoj školi čvrsto odlučila da ću posle srednje škole upisati Višu kriminalističku školu. Tako je i bilo, međutim, u toku odrastanja često je u kuću dolazio moj brat od tetke, koji je tada bio na Vojnoj akademiji, pa sam zbog njega zavolela uniformu. Iako u mojoj porodici niko ne radi u policiji, uvek me je privlačio inspektorski posao, a kao mlada uvek sam u društvu i školi isterivala pravdu, pa valjda zbog toga policija je bila moj izbor - kaže Gordana.
Suprugu, koji takođe radi u MUP Srbije, samo na poziciji forenzičara, to se, kako kaže, nije dopalo, ali su na kraju ostali kod kuće. Međutim, negde oko dva iza ponoći Gordana je rekla da oseća jače bolove, pa su se odmah uputili ka porodilištu. Naravno, bez oružja, jer im ni na kraj pameti nije bilo ono što je ubrzo usledilo.
- Pri izlasku iz dvorišta, bili smo u autu, kada je trebalo da se spustimo na auto-put. Kako je pored mog dvorišta dosta firmi koje parkiraju vozila na parking, primetila sam da neki muškarac stoji uz jedan auto kod vozačevih vrata i pokušava da ih otvori. Parking i parkirano vozilo su bili s moje suvozačeve strane, pa sam rekla suprugu da zaustavi vozilo i bez razmišljanja sam izašla, ali čovek je počeo da beži. Krenula sam za njim i zahtevala da se zaustavi, ali je on ubrzavao. Ipak, prišla sam mu s leđa, u tim momentima suprug je već izašao iz kola, i savladali smo ga - ispričala je inspektorka Bosnić za Kurir.
Sve do dolaska policijske patrole Gordanin suprug držao je razbojnika u ležećem položaju. Kroz osmeh je opisala da se seća samo da je pri pozivu broja 192 rekla šta se upravo dogodilo, predstavila se kao koleginica i nagovestila da se ubrzaju zato što je u bolovima krenula na porođaj!
- Kolege iz PS Zemun su došle i odvele čoveka. Kasnije sam saznala da je sproveden, da je stranac i da je najverovatnije dosad deportovan u svoju zemlju - ispričala je Gordana.
Dodaje i da je zbog adrenalina i svega što se desilo pre dolaska u bolnicu sve kasnije išlo ubrzano.
Predrasude
Žena je stub kuće, ali i u kancelariji ili patroli
Inspektorka Bosnić ističe da je žena stub kuće, ali isto to je i u svakoj kancelariji i patroli.
- Što se tiče predrasuda, njih ima uvek, ali kada građani i kolege uvide da žena na suptilan, jednostavan način i nekad bez sile reši problem, onda gledaju stvari drugačijim očima. Konkretno, u poslu koji ja radim stranke uvek traže da pričaju sa ženama, nama se pre povere. Kako je žena stub u kući, tako je i u svakoj kancelariji, patroli, postupanju i lakšem pronalaženju rešenja - kaže inspektorka i dodaje da uviđa poverenje od ljudi koji kroče u kancelariju, tako da to što je žena u muškom poslu može imati veliku prednost.
- U sedam časova sam bila u sali za porođaj, a u 8.40 rodio se Lazar, 4.070 grama težak i 55 centimetara dugačak - ponosno je ispričala Gordana, koja je majka po treći put.
Dok je Gordana bila na porođaju, u policijskoj stanici u Zemunu se već u ranim jutarnjim časovima prepričavalo šta se desilo noć ranije. Na sastanku je glavna tema bila upravo njihova koleginica, majka i heroj.
- Odmah to jutro svi su me zvali, čestitali mi, ali i smejali se događaju koji se desio na putu do porodilišta. Kolege su mi govorile da sam hrabra, ali i luda, mada, eto, sve je dobro prošlo - zaključila je Gordana.
Zahvalnost
Roditelji su mi mnogo pomogli oko dece
Zbog poziva i vrste posla koji je odabrala, veliku zahvalnost duguje i svojim roditeljima zbog podrške i pomoći oko dece jer, kako kaže, i pored toga što je nezgodan rad noću, sve je stvar dogovora i dobre organizacije. Na umor zaboravi kada zna da je učinila nešto dobro.
- Biti žena i majka je nešto najlepše, a kada je žena i u policiji, mislim da je još značajnije i veće u očima posmatrača, mada sada sam na malo dužem odmoru, posvećena sam u potpunosti deci i njihovim obavezama!
NE PROPUSTITE
Bonus video:
