Potraga za Dankom Ilić (2) je završena najcrnjim scenariom. Posle deset dana ubice su priznale monstruozan zločin.
Uhapšeni su pedesetogodišnji muškarci S.J. i D.D. koji su osumnjičeni da su autom udarili devojčicu, onesvešćenu je bacili na zadnje sedište automobila, koje je bilo prepuno alata, a zatim njeno telo bacili na deponuju.
Njih je svega nekoliko minuta od zločina zaustavio uspaničeni otac nesrećne devojčice koji ju je tražio i baš je njih pitao da li su je videli. Iako je dete bilo iza njih, verovatno još uvek i živo, oni su odgovorili negativno i odlučili su da dete dokrajče i bace ga na deponiju.
To zlo u ljudskom obliku sutradan je nastavilo život najnormalnije, a jedan od njih se čak uključio u potragu za Dankom.
Gosti "Usijanja" koji su analizirali sve nelogičnosti i stravičnosti ovog slučaja bili su Dragana Ivanović, psiholog, potom Radiša Roskić, advokat i nekadašnji načelnik u BIA i Prof. Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost.
Roskić nema sumnju da bi bilo kakav udarac u dvogodišnje dete imao velike posledice:
- Kao čoveku i građaninu, veoma mi je teško, ogorčen sam i besan. Nakon tragedije u Ribnikaru, opet svedočimo jednom zaista tužnom događaju. Bez obzira na brzinu kojom se automobil kretao, njeno sićušno telo može zadobiti teške telesne povrede koje su opasne po život.
Ivanović se osvrnula na psihološki momenat zbog čega osumnjičenih nisu pokušali da pomognu, već su pribegavali u još veći problem:
- Mi tu već govorimo o određenoj strukturi ličnosti, koja naginje ka psihopatskoj. Oni su to i pokazali u situaciji koja se dogodila, jednostavno takve osobe ne pokazuju empatiju, već samo sebe gledaju. Najgora je ova informacija da se jedan od njih uključio u potragu za devojčicom. U tom trenutku, njihova odluka je bila da to sakriju, shvatam da nisu hteli da je udare, ali je loše sto im nije palo na pamet da joj pomognu ili prijave, kao što bi neki drugi postupili. To već govori dosta o njima, odnosno njihovoj strukturi ličnosti. To je automatski odlučeno u njihovom mozgu.
Kajtez je diskutovao o tome da li su u ovom slučaju posložene sve kocke:
- Očigledno jesu, svakako da na početku postoje mnoge nepoznanice, a onda ljudi na različite načine pokušavaju da daju odgonetku, pa tako nastaju mnoge pretpostavke, hipoteza. Rekao bih da je to ljudski, onda ljudi pomisle i kakva je uloga majka i okruženja, pa kreće relativna mistika. Dakle, ređale su se normalne i prirodne pretpostavke, blizina granice, da li je dete moglo da hoda toliko, itd. Nažalost u istoriji ljudskog zločinjenja imamo mnoštvo tih slučajeva koji svaku od ovih teorija može da opovrgne ili potvrdi. Dakle, tragedija je da teža ne može biti, a ako je išta dobro to je da je država pokazala maksimalnu ozbiljnost, sposobnost, predanost. Deset dana su bez prekida pronalazili relavantan trag. Važno je da naše službe raspolažu sa velikim iskustvom, ovde je država morala da pokaže svu ozbiljnost, a ovo je jako veliki izazov.
Roskić je odgonetnuo koliko je teško naći telo, s obzirom na to da je deponije deset dana neprestano radila:
- Koliko znam, u pitanju je divlja deponija, dakle gradsko i prigradsko smeće nije bacano na toj lokaciji. Doduše, to ništa ne menja, tamo se smeće svakako nalazi i ono se gomilalo. Uveren sam da će nakon svega ovoga, policijski službenici operativnim radom, naći telo deteta u bilo kom obliku. Postoji metodologija, osumnjičeni očigledno saopštavaju da su telo položili na tu divlju deponiju. Očigledno je da smeće stalno pristiže, potrebno je sve to rasčistiti kako bi svi bili čvrsto uvereni da tela tu nema. Postoji metodologija da se kod osumnjičenih dođe do eventualnih podataka. Siguran sam da će operativci UKP to otkriti, siguran sam da je ovo rezultat jednog policijskog talenta.
Ivanović se osvrnula na momenat koliko se može verovati u iskazima pomenutih pedesetogodišnjaka, odnosno da li imaju sposobnost da ispričaju istinu, s obzirom na to kakvo zlodelo su načinili:
- Neko ko je uradio tako nešto, naravno da ne može da mu se veruje u potpunosti, a nadam se da ih ispituju stručni ljudi koji će sve to utvditi. Postoji metodologija kako se vodi istraga i intervjui sa takvim osobama i kako će se doći do određenih informacija. Naglasila bih da sam njihov podvig dosta govori o njima i o tome kakvi su ljudi. Takođe bih napomenula da je prošlo 11 meseci od tragedije u Ribnikaru, potom u Malom Orašju, a sada i ovo, dakle dosta to ima uticaja na nas generalno.
Potom se iz Kurir deska, u studio, priključio novinar Mladen Radulović, koji je izneo novonastale detalje:
- Objavili smo fotografije sa mesta uviđaja koji je juče napravljen. Dvojica osumnjičenih opisuju šta su radili tog kobnog dana, ali se stvorila misterija, odnosno nepoznanica gde se nalazi telo nestale devojčice. Ministar je objavio da oni imaju saznanja da je jedan od njih, dva dana po prijavi nestanka, bio na licu mesta na toj deponiji, nešto je uradio, da li je uzeo, sakrio telo, jako je čudno. Opet, imamo detalje koji znaju da lede krv u žilama, imamo saznanja od njihovih kolega iz vodovoda, koji su objasnili za Kurir, šta se događalo i rekli su da su ova dvojica bili hladnokrvni, da su najnormanije dolazili na posao, izvršavali zadatke, izlazili na teren i vraćali se kao da se ništa nije dogodilo. To može da ukaže da je jedan, ako ne i obojica, klasične psihopate.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
