Devedesetih i početkom dvehiljaditih godina ubijeno je nekoliko državnih funkcionera. Ono što je poražavajuće je da su likvidirani u mafijaškom stilu, iako sa kriminalom nisu imali veze.
Svako od ovih ubistava značilo je pucanj u državu, koja nažalost , nije odgovarala mafiji istom merom. Na današnji dan, pre 24 godine ubijen je direktor JAT-a Živorad Žika Petrović.
Nalogodavci i izvršioci nikada nisu pronađeni, a novinar Kurir televizije Mladen Radulović istraživao je sve moguće motive ovog zločina, 24 godine posle.
Vršilac dužnosti ministra policije, direktor Srbijašuma, ministar odbrane, urednik najteražnijih dnevnih novina i direktor nacionalnog avioprevoznika su državni službenici ubijeni tokom 90-ih godina.
Nalogodavci i izvršioci nikada nisu pronađeni. Na današnji dan, pre 24 godine, ubijan je Živorad Žika Petrović, generalni direktor JAT-a. Bio je odlučan da zaštiti državnu imovinu. Nažalost, mafija je bila jača.
Žika Petrović bio je čovek koji je živeo za JAT. Održao je nacionalnu aviokompaniju u najteže vreme. Nije dao na svoje ljude, na pilote, mehaničare i svo osoblje. Očigledno je da je zbog toga što je čuvao državnu imovinu zasmetao mnogim moćnicima.
Žika Petrović ubijen je u sačekuši 25. aprila 2000. godine, oko 21 sat, ispred zgrade u ulici Jaše Prodanovića u kojoj je živeo. Dvojica napadača ispalila su iz pištolja sa prigušivačem četiri metka u leđa i glavu.
- Sticajem okolnosti, ja sam te večeri bio na poslu i ja sam radio uviđaj, formirao sam svoju ekipu. Brzo smo jako izašli na lice mesta i tamo smo naravno zatekli, na trotoaru, telo Žike Petrovića i još sedam, osam čaura ispaljenih iz automatskog oružja škorpiona. U informativnom razgovoru koji smo tada obavili na licu mesta, čovek nam je ispričao da je on video da od pravca mesta na kojem je izvršeno ubistvo beže dva maskirana NN izvršioca. Prošli su ga i onda su velikom brzinom došli do nekog sivog audija novosadske registracije. Nije mogao da se seti registarskog broja i da su se udaljili u nepoznatom pravcu. Ono što je još interesantnije jeste što se do tada nije ponavljalo na drugim uviđajima kada su ubijani političari, poznati... Sve vreme na uviđaju je bio prisutan Radomir Marković, tadašnji načelnik Službe državne bezbednosti. Kažem, bilo je simptomatično zato što se do tada to nije događalo - priseća se tog dana forenzičar Časlav Ristić.
Radovan Stojičić Badža, vd ministra policije, ubijen 10. aprila 1997. Zoran Todorović Kundak, direktor Srbijašuma, ubijen 24. oktobra 1997. Slavko Ćiruvija, vlasnik Dnevnog telegrafa, ubijen 11. aprila 1999. Pavle Bulatović, ministar odbrane, ubijen 7. februara 2000. i Živorad Žika Petrović, direktor JAT-a, ubijen 25. aprila 2000.
Žika Petrović bio je jedan od najuspešnijih direktora JAT-a. Čovek u koga je predsednik Slobodan Milošević imao neograničeno poverenje.
- Žika Petrović je bio jako blizak prijatelj porodice Milošević. Žika Petrović je bio skroman, povučen čovek i meni tada na licu mesta nije bilo jasno zašto je on ubijen. Za sve prethodne političare, za sve kriminalce koji su ubijeni, imao sam neke informacije zbog čega su oni ubijeni, ovde prosto nisam imao motiv zbog čega je taj čovek ubijen - priča Ristić.
Kao jedan od motiva bilo je odbijanje Petrovića da prepusti aerodrome u Crnoj Gori. Posle dokumentacije koje je Petrović prikupio i poslo na arbitražu u London, tamošnji sud je presudio da su ovi objekti u vlasništvu Beogradskog aerodroma.
- Istraga za ovo ubistvo se vodila u više pravaca. Jedan od pravaca je bio taj da je možda Žika Petrović ubijen zato što je kupovao flote, zato što je kupovao Erbasove avione. Međutim, ta priča prosto ne može da prođe, nije tačna. Što bi ga ubili zato što je on teo da obnovi flotu JAT-a novim avionima. Druga priča koja je možda malo verodostojnija jeste da je ubijen zbog toga što je znao mnogo o porodici Milošević u to vreme, ali i to što je on bio generalni direktor kada su se u to vreme, preko Grčke, konkretno u Larnaku, iz Srbije iznosile ogromne količine novca i zlata na Kipar. Čak se pominje da je u jednom od tih aviona bio i džak sa novcem Marka Miloševića koji je na volšeban način nestao i nije sleteo u Larnaku. Treći motiv jeste taj što je on, dva meseca pre ubistva, dao prostorije hotela Slavija u zakup crnogorskim biznismenima, odnosno kriminalcima braći Šaranović - otkriva Ristić.
Svedok, saradnik Miladin Suvajdžić, s nadimkom Đura Mutavi na jednom ročištu otkrio je da su neposredni izvršioci likvidacije pripadnici Zemunskog klana. Ko su naručioci ni sam nije mogao da objasni.
- Četvrta verzija na kojoj je policija radila jeste da je jednog momenta svedok saradnik Đura Mutavi u specijalnom sudu izjavio da je on u jednom od razgovora sa Dušanom Spasojevićem Šiptarom saznao da je Žiku Petrovića ubio Zemunski klan. Niko tada u sudnici nije proveravao. Peta verzija koju sam ja sam na licu mesta zaključio, zato što je bilo simptomatično, jeste to što je sve vreme bio prisutan Radomir Rade Marković. Pa i tu postoji mala sumnja da slučajno nije Služba državne bezbednosti u to vreme organizovala likvidaciju Žike Petrovića. Međutim i ta kombinacija sigurno nije verovatna, zato što je tadašnji kum Radeta Markovića bio zamenik generalnog direktora Žike Petrovića.
Posle ubistva Žike Petrovića istraga je vođena u nekoliko smerova. Međutim, inspektorima je otežavalo posao to što jednostavno Petrović nije imao bilo kakve mrlje u karijeri, pa je do motiva bilo gotovo nemoguće doći. Ubistvo državnog funkcionera ni ovoga puta nije razjašnjeno. Bio je to još jedan pucanj u državu bez epiloga.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/Mladen Radulović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
