Tokom prošlog vikenda lopov je u Ugrinovačkoj ulici u mestu Dobanovci upao u lokal u kojem je smeštena jedna firma i ukrao nekoliko laptopova i mobilnih uređaja, čija je vrednost nekoliko hiljada evra. Policija za njim i dalje traga.
Na snimku koji je došao u posed naše redakcije dobro se vidi kako izgleda ovaj lopov, stoga je neophodno da ukoliko ga prepoznate odmah javite nadležnim organima.
Lopov je u momentu kada je upao u privatni posed imao masku na licu, ali kada je počeo da "operiše", uveren da nema nadzornih kamera, skinuo masku sa lica, zbog čega je i zabeleženo kako izgleda.
Razlike između obične krađe i teške krađe, kao i kazna koja je zaprećena:
Podaci Apelacionog suda u Beogradu pokazuju da je teška krađa na prvom mestu po broju izvršenih krivičnih dela u Srbiji. Postavlja se pitanje šta je to što razlikuje običnu krađu od teške i kakve se kazne izriču teškim lopovima.
Veliki broj građana su bar jednom u životu bili odžepareni, u javnom prevozu, ispred kioska ili u prodavnici. Nekima su drski lopovi na ulici oteli torbu ili nakit, a mnogi su doživeli da im bude obijen automobil ili stan. Sve su ovo teške krađe, koje se dešavaju svakodnevno ali često nisu zabeležene u medijima. Tek ako je ugrožen nečiji život, onda to više nije krađa nego razbojništvo. Izgleda čak pomalo i nezamislivo da neka krađa bude "obična" ili čak "sitna", piše Politika.
"Ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine", navodi član 203 Krivičnog zakonika (KZ). To je, dakle, obična krađa.
Za tešku krađu propisana je kazna od jedne do osam godina zatvora. Međutim, u praksi se najčešće izriču uslovne kazne zatvora, a samo višestruki povratnici zaista odlaze iza rešetaka i to na samo par godina.
Teška krađa može biti izvršena na jedan od šest načina, predviđenih zakonom, a prvi način je i najčešći - obijanje ili provaljivanje zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora, ili savladavanje mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka. Drugi način koji krađu čini teškom jeste "rad u grupi", odnosno kada je u lopovluku učestvovalo više lica.
Treći oblik postoji ako je krađa izvršena "na naročito opasan ili naročito drzak način", a četvrti ako je lopov imao pri sebi "kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane", dakle samo ako ga je imao, a ne i ako ga je upotrebio ili pretio njime, jer će u tom slučaju to biti teže krivično delo - razbojnička krađa ili razbojništvo.
Obična krađa postaje teška i ako je izvršena za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa, a takođe i ako je lopov iskoristio bespomoćnost ili drugo teško stanje nekog lica.
Kvalifikatornu okolnost čini i vrednost ukradenih stvari - ukoliko prelazi iznos od 450.000 dinara, ili - ako je reč o zaštićenom kulturnom ili prirodnom dobru, "ili ukradena stvar predstavlja uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja".
Postoji, dakle, šest načina da se izvrši teška krađa, kao i dve posebne okolnosti koje jednu običnu krađu čine teškom. KZ predviđa i teži oblik ovog krivičnog dela, sa propisanom kaznom od dve do deset godina zatvora - ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i po dinara, ili ako je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe.
Teški lopovi mogu da preskoče ogradu, obiju bravu, razbiju prozore i izloge, da uđu u nečiji stan tako što se lažno predstavljaju ili da iz vozila u pokretu otmu torbu prolazniku na ulici. Mogu da isprazne gepek automobila čiji je vlasnik otišao da potraži pomoć zbog kvara na vozilu, ili da izvuku novčanik pijanom gostu u kafani. Sve dok ne ugrožavaju život onoga kome nešto kradu, ne smatraju se razbojnicima.
Razbojničku krađu čini onaj ko je zatečen na delu pa, u nameri da ukradenu stvar zadrži, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Između razbojničke krađe i razbojništva takođe postoji razlika. Razbojništvo, naime, čini onaj "ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar". Dakle, ovde se silom ili pretnjom dolazi do tuđe imovine, a kod razbojničke krađe ona se primenjuje tek ako je razbojnik zatečen na delu.
Razlika je i u propisanim kaznama. Za razbojničku krađu je to zatvor u rasponu od jedne do deset, a za razbojništvo od dve do deset godina. Za teže oblike kazne mogu ići i do 15 godina zatvora.
Na kraju, postavlja se pitanje šta je sitna krađa. Definiše je iznos ukradenih stvari koji ne prelazi pet hiljada dinara. Ako bismo parafrazilali zakonsku odredbu, onda je sitan lopov onaj koji je hteo da pribavi malu imovinsku korist ili da prouzrokuje malu štetu. Predviđena je novčana kazna ili zatvor do šest meseci, ali u sudskoj praksi je zanemarljivo mali broj postupaka za krivično delo "sitna krađa, utaja i prevara". U statistici Apelacionog suda u Beogradu za prethodnih pet godina zabeležen je samo jedan slučaj.
Kurir.rs/Espreso/Preneo: D. P.
NE PROPUSTITE
